Пре пет година се покретањем Берлинског процеса чинило да је Западни Балкан један од приоритета ЕУ, али времена су се променила и уочи самита у Берлину осећа се замор, наводи Дојче веле.
За Тонина Пицулу, бившег хрватског министра спољних послова, који је сада посланик Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) у Европском парламенту, Берлински процес је од почетка деловао као нека врста Плана Б за земље западног Балкана.
„Већ тада се могло наслутити да ће приступање западног Балкана као последње велике целине у Европску унију бити одложено за дуже време, па је Берлински процес био алтернатива која је требало да помогне вишем степену унутрашње уређености тих земаља и квалитетнијих међусобних односа“, каже Пицула за Дојче веле.
Он наводи да је већ пре пет година појам „проширење“ био контаминиран и у земљама ЕУ је било мало оних који су тако нешто подржавали.
„Ни тада, а тако је и данас, проширење готово нигде није део изборног програма релевантних политичких партија унутар ЕУ“, наглашава Пицула.
То је, међутим врло кратковидно, уверен је овај европски посланик, јер „Европска унија је још увек отворен пројект“ који не може да буде употпуњен као пројекат мира и просперитета за све док „Западни Балкан као један од кључних региона за функционисање ЕУ и мира на континенту остаје изван тога“.
Словеначки посланик у Европском парламенту у фракцији Зелених и известилац ЕП за Косово Игор Шолтес за Дојче веле каже да је од почетка перспектива примања земаља западног Балкана у чланство била замишљена као партнерски однос две стране.
Према његовим речима, главни знак за узвубну би требало да буде то што млади на западном Балкану све учесталије напуштају своје земље у потрази за бољим животом.
„Они напуштају те земље, своју будућност траже изван регона – и то би морао да буде велики знак за узбуну. Одлазак младих, образованих људи представља велику опасност за будућност тих земаља“, сматра Шолтес.
Према његовим речима, Унија „суочена са изазовом национализма и популизма“ и углавном је тренутно забављена сама са собом.
Једна од последица је и да се онда на подручје западног Балкана, на којем ЕУ оставља празан простор, долазе други актери светске политике, попут Русије, Кине или Турске, каже Андреј Ковачев, бугарски заменик председника Демохршћанске фракције у Европском парламенту.
„И тај утицај других актера је врло забрињавајућ. То је управо и био један од разлога због чега је Бугарска, за време председавања ЕУ, питање европске интеграције ставила у центар пажње“, каже Ковачев.
Он додаје и да Европска унија мора што више својих програма већ сада да отвори за земље западног Балкана и као један од примера наводи програм за образовање младих Ерасмус.