Без обзира на постојеће проблеме, ЕУ треба озбиљно да размисли о перспективама ширења и укључивања у свој састав не само европских држава. То би подржало тежње народа на Западу и задало ударац радикализацији друштва, пише шведски лист „Свенска дагбладет“.
Аутор чланка Ерик Жига позива да се скрене пажња са ријалитија званог „брегзит“ на друго, по његовом мишљењу, важније питање — проширење ЕУ.
По мишљењу аутора чланка, „наставак раста уније и јесте њен циљ“.
У чланку се наводи мишљење бившег премијера Шведске Карла Билта, по чијим речима је „евромагнетизам“ одиграо одлучујућу улогу у демократском развоју Европе.
„Нада за ступање у ЕУ осигурала је опстанак демократија Јужне Европе ’80-их година“, навео је аутор чланка, указујући да је у наредним деценијама овај фактор „натерао Балкан на мир“. Осим тога, овај магнетизам је умногоме била сила која је осигурала позитивне реформе у Турској, убеђен је Жига.
„Евромагнетизам“, наставља он, остаје актуелан због развоја уније. Ако се не прошири, околни свет ће се уморити од чекања, наћи ће се други играчи који ће да почну да маме потенцијалне чланове својим полуотвореним вратима, упооорава „Свенска дагбладет“.
Аутор сматра да ће ЕУ у проширеном саставу заузети јачу позицију на Блиском истоку, на Средоземном и Црном мору — у регионима одакле ЕУ долазе најозбиљније претње. Лист подсећа на „турско питање“, Швајцарску, Норвешку и Исланду који су размишљали о ступању у ЕУ.
У чланку се говори и о предстојећем покушају Украјине да ступи у унију. Аутор подсећа да и Русија временом може да пожели да уђе у ЕУ.
„Осим тога, дошло је време да се настави дискусија, као ЕУ треба да се односи према захтевима неевропских држава. Да ли се Унија гради на заједничким вредностима или на географском положају. Ако, на пример, НАФТА се распадне, могу ли Канада, Мексико или САД ступити у ЕУ“, пита се аутор.
Сва ова питања захтевају решење, без обзира на исход „брегзита“, закључује „Свенска дагбладет“.