Председник Србије Александар Вучић боравиће у Берлину 29. и 30. априла 2019. године, где ће учествовати на састанку о Западном Балкану, у организацији немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона.
На састанак у Немачкој, у чијем фокусу ће бити и питање Косова, Вучић иде непосредно након што се у Кини, на форуму „Појас и пут“, сусрео са председницима Русије и Кине, Владимиром Путином и Си Ђинпингом.
Како за Спутњик оцењује историчар и спољнополитички коментатор Драгомир Анђелковић, значај Вучићевог сусрета са лидерима Русије и Кине уочи пута у Берлин произилази из самог формата берлинског скупа, који представља једну врсту замке за Србију.
„Србија тамо долази у непријатељско окружење и намера је да се на нас врши притисак да попустимо како би се наставио дијалог на начин који је по нас штетан. Берлин то ради у предизборне сврхе, како би показао да нема дисконтинуитета у његовој политици, да је принципијелан и да би демонстрирао свима, који тврде да Берлин и Париз немају решења, да то није истина. Међутим, та решења су за нас лоша“, објашњава Анђелковић.
Према његовим речима, Немачка није одмакла од Ишингеровог плана, који подразумева признање Косова у садашњим границама од стране Србије или пак третирање Косова на начин на који је Западна Немачка третирала Источну, дакле, без признања, али са односом према Косову као да је држава.
„То Србија неће прихватити, али да би уопште били у могућности да то не прихватимо нама је потребна подршка. Због тога је битно што је Вучић пре састанка у Берлину имао састанке са Путином и Ђинпингом, јер тиме добијамо једну врсту штита. Наиме, ми одлазимо на скуп да не бисмо били они који не прихватају дијалог, али са друге стране не прихватамо ни капитулацију. Да би мала земља у томе могла да истраје важно је да уз себе има јаке силе као што су Русија и Кина и дефинитивно сви сада добијају нову поруку — да су Москва и Пекинг уз нас“, категоричан је Анђелковић.
Саговорник Спутњика је сигуран да на састанку у Берлину неће бити потписан никакав споразум.
„Сутра ће бити поновљена општа места, а да ли ће у будућности доћи до неког решења то пре свега зависи од Запада и тога да ли је Запад у стању да укроти Албанце. Ако се буде мењао формат преговора и у њих се буде укључио Вашингтон, који једини има утицај на Приштину, Србија у том случају свакако мора да инсистира на томе да у преговоре буду укључени и Москва и Пекинг, јер нам је то гаранција да на крају читав процес неће бити неповољан по нас“, закључује Анђелковић за Спутњик.
Подсетимо, до прекида дијалога између Београда и Приштине дошло је након што су приштински званичници у новембру прошле године донели одлуку о увођењу таксе од 100 одсто на увоз робе из Србије и БиХ.
https://rs.sputniknews.com/