Дугих шест година прошло је откако су се приштинске власти обавезале да се без одлагања формира Заједница српских општина на КиМ. Ту, практично једину своју обавезу у дијалогу који, под палицом ЕУ, траје више од осам година, ни до данас нису испунили. То им није било довољно, већ су увођењем нерезонских такса од сто одсто на робу из централне Србије и БиХ, дефинитивно блокирали дијалог чија је последња рунда била у новембру прошле године.
Прва рунда техничког дијалога између Београда и Приштине одржана је 8. марта 2011.
Разговори између тимова које су предводили тадашњи политички директор МСП Борко Стефановић и заменица премијера привремених приштинских институција Едита Тахири, водили су се се о катастрима, авионском саобраћају, телекомуникацијама, председавању ЦЕФТА и изгледу печата.
У фебруару следеће године постигнут је споразум о регионалном представљању Косова уз звездицу с фуснотом и о интегрисаном управљању прелазима.
Посредовање преговорима од октобра 2012. преузела је тадашња висока представница Кетрин Ештон. Тадашњи премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи су у априлу 2013. парафирали Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа, у 15 тачака.
Половина споразума односила се на формирање ЗСО, а остатак на интегрисања полиције и судских власти и организовања општинских избора.
У новембру 2014. посредовање је преузела Федерика Могерини, висока представница ЕУ. Тадашњи премијери Александар Вучић и Иса Мустафа су следеће године парафирали „Брисел 2“ којим су утврђене надлежности ЗСО и постигнута сагласност о решавању питања енергетике, телекомуникација и моста у Косовској Митровици.
Дијалог је касније подигнут на виши, председнички ниво.
СТОТИНЕ САСТАНАКА
Дијалог је много пута западао у кризе, одржане су стотине техничких састанака на којима је српску страну предводио председник Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.
Међународна заједница до сада је више пута позивала Приштину да укине таксе и врати се разговорима.