За највећи део света 1. мај је пре свега Међународни празник рада, али за Немце и још неке народе централне и западне Европе тај дан није само у знаку освајања радничких права. Први дан маја се у Немачкој, Холандији, Шведској, Чешкој, Словачкој и још неколико земаља много више обележава у складу са древним обичајима, који потичу из паганских времена, а којима се поздравља одлазак зиме и долазак стварног пролећа.
Иако је тај дан за Немце, не само сећање на чикашке радничке демонстрације, већ и на првомајске протесте и нереде у берлинском кварту Кројцберг 1987. године, у добром делу Немачке данашњи и сутрашњи дан биће обележени неким помало бизарним и смешним обичајима.
Првомајска магија у Немачкој заправо почиње 30. априла, а најраспострањенији обичај је да се плесањем уђе у мај.
И док у новија времена клубови организују велике журке, највећи број људи организује плес у својим квартовима, или као што се то ради у Немачкој од 13. века, одласком на шумске пропланке, где запале ватру и без обзира на временске прилике плешу уз музику све до рано ујутру.
А неколико дана пре овог плеса, један много распострањенији обичај сваке године осване на централним трговима градова и села широм Немачке.
Крађа мајског дрвета
У безмало сваком кварту подигнуто је такозвани мајско дрво високо бар 15 метара, огољено од грана, али украшено на врху цвећем, а са стране ознакама и грбовима локалних занатлија, знаменитих породица и организација.
И док вече пред 1. мај око овог дрвета креће фешта уз пиво и кобасице, у Баварској постоји традиција да мештани једног места морају да покушају да украду мајско дрво суседног места.
Уколико успеју, стављају га између две запреге, поседају сви на украдено дрво и тако се возе до свог места уз пиће и песму.
Нова времена донела су и необичне верзије оваквог обичаја. Тако Баварци памте како је пре десетак година група домишљатих лопова унајмила хеликоптер како би украла мајско дрво постављено на Цугшпицу, највишем планинском врх у Немачкој.
Али, традиционалне игре се ту не завршавају.
Још од 16. века на просторима данашње Баварске, Баден-Виртемберга, Рајнланд-Фалца, али и на северу земље постоји обичај да младићи у овој ноћи својим одабраницама исказују љубав тако што им на кућама постављају млада стабла брезе.
И док модерна време доносе фотографије бреза на инстаграм профиле симпатија, а првомајски плес у дискотеке, „вештице“ и „ђаволи“ не силазе са шумовитих обронака планине Харц у централном делу Немачке.
Ватром против злих духова на врху Харца
Попут Ноћи вештица у Америци, Валпургијска ноћ је изузетно популарна у Немачкој, али и у различитим варијантама у Холандији, Скандинавији, балтичким земљама, као и Чешкој и Словачкој.
Те вечери жене и мушкарци се маскирају у вештице и ђаволе, који на Брокену, највишем врху Харца, плесом око велике ватре опонашају веровања из древног германског фолкора по којем се приликом смене зиме и пролећа зли духови окупљају на врху те планине, а бивају отерани ватром коју пале житељи.
Ова Валпургијска ноћ на ту планину сваке године привуче око 100.000 туриста.
Име саме манифестације је и сећање на Свету Валпургу, премда та католичка мисионарка и светица из осмог века нема везе са вештицама, већ је стицај околности да Католичка црква њен дан обележава 1. маја.
Штавише, она се сматра заштитницом од сујеверја и духова.
Упркос томе, њено име је од 17. века повезано са паганским веровањем да се у ноћи пред 1. мај окупљају вештице, а цео обичај, не само да је Гете описао у „Фаусту“, већ је и постао део популарне културе.
Па се тако данас туристи и мештани маскирани у крезубе креатуре са великим носевима и роговима могу видети на сваком кораку у региону око планине Харц, док су мале и веће лутке вештица на стаблима, у прозорима кућа и на крововима.
Испит за вештице
Овај вештичји фестивал је постао тако велика манифестација да се у једном бањском месту чак организује у својеврсни вештичији испит у спремању чаробних напитака и изговарању чаробних речи, након чега полазнице могу да добију и својеврсну возачку дозволу за метлу.
И док већина Немаца овај обичај види као забаву а житељи као шансу да добро зараде од туризма, критичари виде обележавање Валпургијске ноћи као једну од најважнијих сатанистичких празника.
Штавише, теоретичари завере сматрају да је и сам Међународни празник рада повезан са злом, јер је немачки филозоф Адам Вајсхаупт баш 1. маја 1776. основао тајно друштво Илуминати.
Ипак, мало ко се у Немачкој обазире на овакве тврдње, а познаваоци обичаја наводе да ако некоме сметају вештице нека оде у немачку покрајину Бранденбург где за 1. мај ложе „мајску ватру“ на којој спаљују дрвене фигуре вештица како би отерали свако зло.
Ненад Радићевић/РТС