Санџаком се опет вије зао дух Аћиф-ефендије. А да се он развије помогла му је и СДА Санџака Сулејмана Угљанина.
Бљутава је ова прича о Аћифу Бљути, како га често ословљавају његови следбеници. Јер, историја казује да је он био ратни градоначелник Новог Пазара. Поратне комунистичке власти стрељале су га због сарадње са окупатором и ратних злочина које је починио у овом крају.
И није у тој уличној причи Аћиф усамљен. У комшилуку ће му бити и Ибрахим Ругова, једно време лидер Албанаца са Косова. Улична табла се смеши и Адему Демаћију, познатом идејном творцу пројекта „велике Албаније“.
У Новом Пазару, Аћиф, Ругова, Адем Демаћи засад нису „пазарили“ ниједну улицу. Као што су то очекивали Суљини одборници. Због тога су напустили заседања градске скупштине.
А Суља, никако да се опасуљи.
Недавно је тврдио да српска држава за Бошњаке у Србији представља геноцидну творевину са неприхватљивим именом и начином њене организације. Била је то само једна од његових суманутих изјава, црних као угаљ, којом је подгревао своју болесну сујету.
И док његови одборници думају како да преименују све српско у бошњачко, нека се овај зубар мало прошета рашком облашћу. И видеће да само три километра од Новог Пазара постоји Петрова црква (Црква Петра и Павла). О њој 80 артифаката говори да је најстарија српска црква, изграђена још у осмом веку!
Када се све сабере, изгледа да је код Угљанина у питању тешка зубобоља, због губитка власти, коју је некада „крчмио“ као министар у Немањиној 11. А, кад зуб заболи, ни мозгу није лако. Удара директно у главу!
Иван ЛОВРИЋ
http://www.novosti.rs/