Хвала ти старино, Бог те чувао: Деда Ђорђе чувар Зејтинлика данас слави 91 рођендан!
01.05.2019 11:14
Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну, прославља данас свој 91 рођендан .Пркосећи годинама, предано наставља да дочекује и испраћа госте и потомке српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом светском рату.
Деда Ђорђе је постао део историје како Србије, тако и Грчке, у којој је и рођен пре 91 годину.
Добро је познат свима који су посетили место на којем почивају посмртни остаци око 8.000 хероја Великог рата, страдалих током битака на Солунском фронту, у редовима српске војске.
Више од пола века брине о уређењу гробница и сваком посетиоцу говори о славној и трагичној историји – уз обавезно казивање стихова Војислава Илића Млађег.
Десет хиљада квадратних метара, на којима је српско војничко гробље смештено, ваља обићи. Уредити. И још седам стотина квадрата костурнице, у све то у дестој деценији живота. Није лако.
Мада је рођен 1928. године, као унук и син чувара Зејтинлика, Ђорђе Михаиловић је за данашње генерације последња икона Великог рата.
„Од оца Ђура сам 1960. преузео ову часну дужност. А мој отац ту дужност преузео од ђеда Сава. Он је скупљао кости јунака после пробоја Солунског фронта и наше победе у Великом рату. И, гледајте, то је традиција чувара српског војничког гробља.Она се с мојим одласком прекида, јер немам мушког наследника. А овде, за ову дужност је потребан мушкарац, изјавио је деда Ђорђе пре две године.
УНУК СОЛУНСКОГ ДОБРОВОЉЦА
Чувар Зејтинлика Ђорђе Михаиловић потомак је Сава Михаиловића, солунског добровољца из Грбља код Боке Которске. Он је са преживелим саборцима прикупљао кости погинулих и сахрањивао их на Зејтинлику.
Није му успело да тај посао заврши. Умро је 1928. године. Тада му се родио унук Ђорђе, који данас брине о гробљу српских ратника.
Представља спону са учесницима чувених битака јер је са њима друговао све до њиховог одласка у вечност. Последњи преживели ратник, Наум Ђорђевић, умро је 2006. године, а Ђорђе је наставио да сусреће потомке.
„Срском народу је засада заборављено јунаштво и жртва за слободу. Савезници су се, док им је било потребно, хвалили српским ратницима. После све заборавили. А може бит да се све једном преокрене. Можда ја то нећу запамтити. Нећу сигурно, али неко ће запамтити“, рекао је деда Ђорђе коментаришући савремене односе међу некадашњим савезницима.
А увече, кад месец заплови небом изнад Магленских планина, ко она лађа што је са Крфа превозила наше славне предке, деда Ђорђе ће пребирајући по успоменама отићи на починак, јер сутра је нови дан, а сени наших предака ишчекују свог чувара.
Ми потомци тих славних предака, над чијим сенима бдије деда Ђорђе, му можемо рећи само једно велико ХВАЛА!
