Ако неко мисли да се било ко од оних који има везе са Одесом, Куликовим Пољем, Домом синдиката,Антимајданом… на било који начин зауставио,смирио,полизао ране или једноставно одустао-то се неће догодити.
Искусили смо и прошли различите ситуације, путеве и стазе и то је све нормално.
Само овај злочин не застарева и не може се ушуткати по законима природе!
Ја нећу посипати бисерима круту историју и промовисати трагедију Одесса!
Не одеска трагедија него Трагедија Одесе!
Пријатељи, а посебно непријатељи, знате све о мени и мојој позицији!
Погрешно још једном да поновим!
Рећи ћу само за себе: 2. мај је мој лични бол и губитак!
Дан који се над Одесом-мамом „Божијим осмехом“ наругао. Убили су и погубили Његове Синове и Кћери.
У мојим мислима и мукама заувек очи и сузе оних који су изгубили најмилије у овом зверском покољу …
5 година …
Извините, драги моји, што нисте спашени …
Ово је прави изазов за новоизабраног председника: Истражите!!
Александар Ветров