2. маја 2014. године у Одеси се није десила само трагедија. То је и лекција.
Јасно се види до чега води слабост власти која живи с погледом на Запад и флертује с опозицијом. Власти, за које је важније одобрење од Вашингтона и Брисела,не само од заштите полицајаца и грађана који их гласају, него и од мира и спокоја у сопственој земљи.
Некажњивост ствара пермисивност. Окусивши крв на Маидану, пијан од лагане надмоћи преко кукавичке моћи Јануковича, примивши од владе нову дозволу за убијање и препуштање свим будућим злочинима, покривен патриотским слоганима и именом Украјине, запањен од слободе и безакоња који је пао на њихове главе, слобода и безакоње почели су једина ствар коју може да уради. Разбиј, спали, туци, убиј.
Они су мислили да су спасили Одесу од Путина и Русије. У ствари они су прокрчили пут онима које су после пет година и сами проклели. Али они и даље верују да је 2. мај једна од главних победа у њиховим животима. И таква освета за Крим, до кога нису дошли и за који се испоставило да је изгубљен заувек као и за Донбас, на који они већ пет година могу само да отварају ватру.
Међутим данас ми није потребна њихова свест и покајање. Очекујем само једно-одмазду. Очекујем и још нешто. А то је да се схвати до чега доводе Мајдани. Чак и ако изгледају сасвим безопасно.
Желим да сви сазнају да радикали немају мирне протесте. И да се шачица активиста, приликом попустљивости, увек развија у агресивну гомилу, вођену једном жељом – да уништи, спали, туче и убије. И не идеолошког непријатеља, већ све који су им на путу.
И када се сетите данас запаљене Одесе имајте на уму да се и близу вас налазе они који су спремни то да учине зарад остварења својих интереса. Зато што је то најлакши и најлакши начин да се добије моћ. Шта за њих значе хиљаде људских живота?
Данас се молите за душе невиних жртава. Запамтите дечији мученици. И учините све да се ово не догоди у вашој земљи …
Јулија Витјазова/Њуз Фронт