Тренер Цибоне Иван Велић (46) у интервјуу за хрватске медије изнео је непознате детаље из своје биографије, а тичу се рата који је почетком 90-тих захватио подручја бивше Југославије.
Након што сам 1991. изгубио оца, који је настрадао на послу, сам сам се пријавио у ХВО. Осетио сам потребу да браним своје. Како тада није било оружја, морао сам да купим пушку и то за 1000 марака. С обзиром на то да нисам био у ЈНА, прошао сам двонедељну обуку и приступио одреду која је била у мом Ливну. Али, пуно је људи који су учинили више од мене – истиче Хрват.
Током рата Велићев командант је био хашки оптуженик, генерал Анте Готовина.
Ми као обични војници с њим нисмо имали контакт, но о каквом се човеку ради, схватио сам на личном примеру. Наиме, након годину дана без већих ратних дејстава, замолио сам да ми се омогући играње кошарке и студирање у Загребу. А тако нешто управо је одобрио генерал Готовина, јер без њега тако нешто није могло да се догоди.
Након свега, а доста је мојих колега било рањено, неки су и погинули, питао сам се нисам ли требао да останем до краја рата.
И зато и данас веома ценим све људе из Домовинског рата, па чак својим играчима понекад повучем паралелу између њиховог посла, а он се своди на тренирање и играње, и тих људи. Чиним то да се моји играчи замисле и да добију мотивацију.
Велић је причао и о недавно завршеном финалу АБА лиге између Црвене звезде и Будућности.
Да финалисти АБА лиге иду у Евролигу, финале би било камилица. Но, како је на Балкану све на живот и смрт, онда се и догодила таква немила финална серија. Ја бих више волео да играмо неко Фибино такмичење, но морам уважавати чињеницу да је АБА лига бесплатна и квалитетнија од домаће лиге у којој те наслов првака, нажалост, нигде даље не води – наставља он.
Тренер Цибоне је прошлог лета доживео саобраћајну несрећу која се могла кобно завршити.
С обзиром на то да сам са малим аутомобилом завршио под шлепером, срећан сам што сада нисам бивши. Но, како није свако зло за зло, ја сам после те несреће прилично променио неке своје ставове, посебно према људима.
Неки играчи који су дуже са мном, кажу ми да сам се променио и у комуникацији с њима. Био сам оштрији, а сада сам пуно блажи, више људски гледам те своје играче. Сада чекам да се заврши сезона да се озбиљније посветим физикалним терапијама, да одем у бање. Лекари ми кажу да мој опоравак не иде очекиваним током због стреса који иде уз овај посао, завршава Велић.
Извор: Вечерњи лист