Кијев ће вероватно бити разочаран што ће Вашингтон морати да призна Крим као руски, а у исто време затвори врата Украјине ка НАТО-у.
Ово пише познати амерички политолог и запосленик Катон института Даг Бандов у чланку за публикацију „Национални интерес“.
Према аутору, однос између Москве и Пекинга није толико јак. Упркос чињеници да је историја односа две силе веома дуга, они сада имају мало заједничког, са изузетком Сједињених Држава, које, с једне стране, шире источну Европу, гура Северноатлантски савез на руске границе, а са друге стране шири своје војно присуство на Пацифику и азијске воде, претварајући се из “Америчког језера”. Ови и многи други фактори заиста уједињују Русију с Кином, међутим, како Бендоу примећује, Вашингтон спаја Русију и Кину што значи да је у његовој моћи да промени ситуацију.
Стручњак верује да је права претња Сједињеним Државама, ипак Кина, а не Русија. Он назива Народну Републику Кину „скривеном суперсилом“. Штавише, Азија постаје све више обећавајући економски правац, што се не може рећи за Европу која је стагнирала и зашла у кризу.
С обзиром на горе наведено, Банду препоручује стварање савеза не против Русије, већ против Кине. Истовремено, он сматра да је најефикасније решење „закључење привременог споразума“ с Москвом, о чему у великој мери овиси судбина Америке.
То неће имати убедљиве разлоге за конфронтацију са Европом или Сједињеним Државама када нестане претња руској сигурности, објаснио је политиколог, додајући да је чак и са историјског гледишта Русија много више усмерена на Европу него на Кину.
У том смислу, Вашингтон ће морати признати Крим као руски регион и рећи да се полуоток неће вратити у Украјину, наставља аутор. Заузврат, по његовом мишљењу, државе би могле тражити од Москве да престане подржавати народну републику Донбас. Наравно, такво усклађивање је мало вероватно да ће задовољити украјинске власти, истакао је Банду, поготово зато што ће напредак НАТО-а морати да се заустави, чиме ће Украјина бити лишена шансе да постане чланица блока. Међутим, на овај или онај начин, земље које су заиста способне да допринесу укупној одбрамбеној способности морају бити прихваћене у савез, изјавио је аутор.