Руска интерконтинентална балистичка ракета се тренутно налази у завршној фази испитивања, а према најавама, до краја 2021. године требало би да буде размештена на лансирним станицама у Сибиру. Спутњик је истраживао каква је то ракета и какве су њене карактеристике.
Првенствено је битно објаснити због чега су се руски инжењери одлучили да за погон ове ракете употребе течно гориво, будући да се до сада у највише случајева користило гориво у чврстом стању. Наиме, утврђено је да гориво у течном стању има могућност да на „борбену трајекторију“ дигне ракету далеко веће масе него што је то реч о горивима у чврстом стању.
Ствар је у томе што свака ракета, поред нуклеарне бојеве главе, у себи има уграђен и систем за борбу против непријатељског противракетног штита, што омогућава ракети да погоди стратешки важне циљеве у дубини непријатељске територије. Управо је то оно што ракету и чини масивном.
Све је почело од „Војводе“
Развој прве модификације пројектила „Војвода“ почео је још 1969. године, а последњу верзију те балистичке интерконтиненталне ракете совјетска армија је преузела на коришћење крајем осамдесетих година прошлог века.
У том периоду, дакле ’80-их и ’90-их година прошлог века, сматрала се једном од најубојитијих ракета које постоје, али уједно и једном од највећих, имајући у виду да је била дучака 34 метара, док је у пресеку имала чак три метра.
Међутим, 2010. године је постало јасно да је неопходно развити нову ракету, будући да нуклеарно разоружавање, чему теже све светске силе, никако да наступи.
„Солидан“ наследник
Годинама су на Западу стрепели и од „Војводе“ — због огромне моћи назвали су га чак и „Сатана“. Међутим, нова ракета „Сармат“, како објашњавају стручњаци, имаће далеко боље карактеристике. Нове технологије су омогућиле да се ракетни мотори додатно развију, а поред тога развијени су и нови материјали, као и сасвим нов систем електронике.
Ракета „Сармат“, која ће имати сличне габарите као „Војвода“, биће у стању да за много краће време изађе на неопходну трајекторију за гађање циљева, што умањује противнику шансу да је уништи приликом узлетања.
Поред тога, будући да се скратило време изласка ракете на жељену трајекторију, тиме се омогућило да ракета буде у стању да пређе далеко дужи пут до свог циља, што значи да не постоји тачка на планети коју ова ракета не може да погоди.
Сматра се да ће „Сармат“, баш као и „Војвода“, имати најмање 10 бојевих глава на себи, али и мноштво опреме за борбу против ПВО система непријатеља, тако да ће могућност одбране од ове ракете бити апсолутно минимална.
Русија сада има „загарантовану“ одмазду
Таква интерконтинентална ракета ће бити размештена, како пишу медији, у „ограниченом“ броју, на локацијама где су се до сада налазиле „војводе“ – на максимално безбедним локацијама.
То значи да ће лансирни системи бити на довољно удаљеној локацији од домета било каквог конвенционалног оружја, али на таквој удаљености која ће Русији омогућити да загарантовано погоди било ког агресора.
Прва фаза испитивања ових ракета обављена је још 2017. године, а од недавно је тестирање ушло у другу фазу. Предвиђа се да ће размештање ових ракета почети током 2021. године, а самим тим све „војводе“ ће да се замене новим „сарматима“.
То ће значити да ће Русија имати загарантовану одмазду на било какав напад непријатеља, са могућношћу да погоди центар економске и војне моћи потенцијалног противника.
Спутњик