Мираш Дедеић, рашчињени свештеник, који је под анатемом васељенског патријарха Вартоломеја, затражио је од државног врха Црне Горе да посредује око признања тзв. Црногорске православне цркве, као што је учинио бивши председник Украјине Петар Порошенко за Украјинску цркву! Његов саборац, потпредседник НВО „Црногорска православна црква“ Стево Вучинић поручио је да је ЦПЦ одавно урадила све што је до ње и захтев упутила надлежним институцијама у држави, најављујући 10. маја у Подгорици окупљање својих присталица.
Послали смо податке о броју свештеника, имовини и читавој нашој структури, сада је на потезу држава. Пре свега, мора се усвојити Споразум о слободи вероисповести, који чланом 52 решава имовинско питање, односно питање отете имовине од стране СПЦ и њено враћање држави – изјавио је Вучинић.
Парадоксално је да онај кога је патријарх Вартоломеј проклео сада од њега тражи признање ЦПЦ!
Приликом освећења Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, којем је присуствовао и васељенски патријарх Вартоломеј, негодовали су расколници, док је Мираш Дедеић био најгласнији називајући га Турчином!
Све је почело априла 1997. године када је Вартоломеј упутио писма најпре патријарху СПЦ Павлу, а три године касније тадашњем и садашњем председнику Црне Горе Милу Ђукановићу, у којима се наводи да Дедеић није свештеник и да као такав не може бити на челу цркве.
Одлука патријарха и Светог синода о Мирашевом рашчињењу заведена је у свештенички Кодекс Православне свете Христове велике цркве и послата СПЦ и италијанској Митрополији где је такође архивирана након читања у храму.
Узалудна су надања оних који сматрају да ће да стигне какав томос у Црну Гору од васељенског патријарха кога су до јуче називали турским подаником, и који је својом одлуком анатемисао и проклео Мираша Дедеића – казао је за „Новости“ протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.
НИКО ДА МУ НЕ ЦЕЛИВА РУКУ
У одлуци Светог синода из Цариграда наводи се да је бивши свештеник Мираш Дедеић, због тешких антиканонских и антидисциплинских и душепогубних његових безакоња и његове непокајничке упорности у њима, лишен свештеничког чина:
Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од верника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика или да целива његову десницу и затражи од њега благослов.
http://www.novosti.rs