Др Лакетић: Непознати токсин убија децу, стравичне последице НАТО бомби

Председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић изнео је, за „Новости“, да је у сарадњи са Институтом „Батут“ урађено научно-медицинско истраживање које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.

Он је објаснио да је истраживање спроведено на генерацији деце рођеној након НАТО бомбардовања јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

„Као испитивану групу смо узели децу, јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вриједност,“ напомиње председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.

У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о ком токсину је реч, додаје Лакетић.

„Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање,“ истиче он.

Даље објашњава да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.

„Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет,“ појашњава доктор.

„Значајно за осиромашени уранијум јесте да је он нефротоксичан (оштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије) и канцероген,“ напомиње Лакетић.

Уранил јон лако реагује са биолошким молекулима, што осиромашени уранијум чини штетним. Лакетић подсјећа да је НАТО током агресије циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људском здравље него уранијум. Као пример наводи Крагујевац, у ком су погођени електротрансформатори пуни трафо-уља.

Он истиче да Србија сада може да спроведе мере превенције становништва, рано лечење и асанацију животне средине где је неопходно. Подсећа да је НАТО агресија извршена противправно – без сагласности Савета безбедности.

Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лечењу, превенцији, санацији животне средине пре свега од западних земаља. Први прелиминарни извештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године.