Догађаји у Венецуели постали су изазов за администрацију председника САД Доналда Трампа, јер су се појавиле тензије у односима између америчког председника и његовог саветника за националну безбедност Џона Болтона због различитих ставова поводом мешања у унутрашње послове Венецуеле, пише лист „Хил“.
Лист наводи да, упркос Трамповим речима да Сједињене Америчке Државе разматрају све опције за решавање кризе, амерички председник радије избегава погоршавање постојећих војних сукоба или покретање нових.
На пример, он је изјављивао да САД више неће утицати на формирање државности страних земаља, а такође је позивао на окончање рата у Авганистану и повлачење војске из Сирије, преноси амерички лист.
Истовремено, саветник за националну безбедност САД Џон Болтон свим силама покушава да убеди Трампа да употреби силу.
Према речима стручњака за Венецуелу са Универзитета Кларк (САД) Пол Познер, Трамп се радије држи позиције која ће учврстити његов положај у САД, а мешање у Венецуели ће на то негативно утицати.
„Администрација је веома подељена. Трампу се свиђа Болтонова реторика, али мислим да он није заинтересован за интервенцију у Венецуели“, рекао је Познер.
Истовремено, стручњак је додао да ако се став саветника не поклопи са одлуком председника, он неће подржати америчку неактивност у венецуеланској кризи и пронаћи ће начин за војно мешање. Према мишљењу Потера, у том случају Трамп ће се повући и доћи ће до интервенције у Венецуели.
У уторак, 30. априла, венецуелански опозициони лидер Хуан Гваидо, који се прогласио за председника земље, и његове присталице окупили су се у Каракасу на ауто-путу испред војне базе „Карлота“.
Раније је Гваидо позвао народ Венецуеле и војску да изађу на улице како би окончали операцију „Слобода“ за свргавање легитимног председника државе Николаса Мадура.
Мадуро је изјавио да су команданти свих региона интегралне одбране и зона интегралне одбране објавили о својој потпуној верности народу, уставу и домовини. Касније је председник Венецуеле саопштио да је наредио да се покрене истрага о покушају преврата који је извршила опозиција.
У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Венецуеле Николаса Мадура. Председник парламента Венецуеле Хуан Гваидо се 23. јануара прогласио за привременог шефа државе. Сједињене Америчке Државе и низ других земаља су признале Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава“. Лидера Венецуеле Николаса Мадура као легитимног председника подржавају Русија, Кина и низ других земаља.