Ово је покренуло општи хаос на Косову .
Сви причају о Косову, о срцу Србије. Заклињу се у њега, а немају појма када је ескалација насиља заправо почела и када се чувено „Косово репубљик!“ појавило као парола.
Срби и Албанци никако да усагласе своје ставове око Косова и Метохије, дијалог је мртав а договор није ни на видику. Било како било проблем Србије на Косову није од јуче и датира вековима уназад.
Ипак, веровали или не први пут „Косово репубљик“ званично је употребљено неколико скоро годину дана после смрти доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. И није то сад никакво сензационално отркиће, међутим оно што посебно боде очи је место где се то изговарало.
Косово репубљик, орило се, а и писало по зидовима, културним споменицима, мостовима у срцу Европе. Било је то у Бриселу.
Да, баш у Бриселу екстремни Албанци су кренули у освајање, своје републике и да спроводе идеју велике Албаније. Случајно или не, закључите сами.
Врхунац кампање „Косово репубљик“ догодио се 4. 8. 1981. године када је убијен службеник југословенске амбасаде у Бриселу Стојан Ђерић, а рањен Зуко Реџо, починилац је био косовски Албанац Муса Хоти.
Али вратићемо се на сам догађај. Да би боље схватили како је функционисао албански екстремизам морамо поменути још пар догађаја исте 1981. године.
Све је почело наизглед безазленим немирима на Косову, те 1981. године, тачније 26. марта.
Наиме тога дана је Штафета младости дошла у Приштину, а то је искоришћено као повод за масовније окупљање Албанаца који су „спонтано“ кренули у протесте, предвођени студентима који траже да Косово постане република у оквиру СФРЈ.
Тада се први пут чуло, када кажемо први пут, мислимо на јавно, гласно узвикивање, оно: „Косово репубљик!“
Видећи да је враг однео шалу другови из ЦК КПЈ, тачније Председништво СФРЈ проглашава ванредно стање на Косову и шаље ЈНА да успостави ред после јучерашњих нереда. Ванредно стање траје три месеца, 585 осуђених, а 6. 5. 1981. године Пленум ЦК СК Србије позива на „заустављање егзодуса Срба и Црногораца са Косова“.
Да све иде како не треба показује и одлука Савезног секретара унутрашњих послова Фрање Херљевића 13. 6. 1981. године да се појача бројност полиције (тада милиције) на Косову.
Први метак од стране екстремиста који се брое за „Косово репубљик!“ опаљен је баш у Бриселу. И то 14. 7. 1981. године када су југословенски дипломата Благоје Анакиоски и још један Југословен рањени. Полиција из Брисела је заташкала читаву ствар јер се „није знало ко је пуцао“.
Сада долазимо до једног од кључних података, а то је да је 22. 7. 1981. године суд донео одлуку да тројица косовских Албанаца буду осуђена на 6-8 година, поводом нереда из горе поменутог марта.
Сумња се да је ова пресуда била повод за најстрашнији злочин на тлу Европе, када је званично убијен први Србин са паролом: „Косово репубљик!“ на устима.
Био је то 4. август 1981. године када је Албанац са Косова, тачније из Косовске Митровице, члан РНФ (Народни покрет за Републику Косово) Муса Хоти упао наоружан у амбасаду СФРЈ у Бриселу и пуцао и викао: „Косово репубљик!“
У том нападу убијен је службеник југословенске амбасаде у Бриселу Стојан Ђерић (чија ћерка и данас ради као дипломата у МСП име и презиме познато редакцији), а рањен је Зуко Реџо. То су прве жртве које су положиле живот пред горе поменутом паролом.
Хоти је проглашаван за хероја, био је идол многих младих екстремиста на Косову.
Он је 17.01.2004. године у својој 57 години убијен на једној такси станици у Бриселу. Хоти је од свог злочиначког подухвата годинама био у егзилу, а био је један од најближих сарадника (организатора тадашњег албанског сепаратистичког покрета на Косову и Метохији) Јусуфа и Бардуша Грвале и Кадри Зеке, који су 1982. године убијени у Немачкој. Хоти је убијен баш на 22. годишњицу њихове смрти.
Ипак ово није крај ове крваве 1981. године која је била главни окидач за убијања и бробу екстремиста.
Наиме 6. 8. 1981. на седници ЦК СК Косова искључен је Махмут Бакали, као и још четворица чланова, председништво ЦК сведено са 19 на 13 чланова (на челу Вели Дева).
1. 11. исте године Енвер Хоџа, лидер Албаније, на конгресу Партије рада тражи статус републике за Косово.
17. 12. 1981. године догодило се самоубиство Мехмета Шехуа, албанског премијера и десне руке Енвера Хоџе. Касније је Мехмет оптужен да је био агент Југославије, ЦИА-е и КГБ-а.
Терористичка активност многих албанских организација Црвени Национални Фронт (ЦНФ), Унија Косовара, Покрет за албанску социјалистичку републику у Југославији и Народни покрет за Републику Косово (МАСРY) тих година била је распрострањена широм западне Европе.
Осмог новембра 1987. године, у Штутгарту је неколико чланова МАСРY планирало отмицу југословенског конзула, Имера Клокција, али их је немачка полиција у томе на време спречила: они су се надали да ће тако натерати југословенске власти да пусте Адема Демаћија из затвора.
У мају 1984. године, шест Албанаца оптужено је за кријумчарење оружја, муниције и експлозива у Југославију.
Још једна група ухапшена је у марту 1984. године и оптужена да је, од октобра 1982. до марта 1984. године, изазвала девет експлозија у Приштини.
И друге групе су биле оптужене за давање изјава којима се прети оружаним устанком, ако Косово не добије статус републике мирним средствима.
Тањугов извештај од 10. марта 1984. године наводи постојање седамдесет две „илегалне организације од око1 000 чланова“, а које су откривене између 1981. и 1983. године.
Еспресо