Ђурић: Резолуција одраз страха Албанаца од одговорности због личних злочина

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић оценио је да најава усвајања нове резолуције у Приштини којом би се од Београда тражило да призна наводне злочине на КиМ представља одраз паничног страха албанског руководства од личне одговорности за злочине које су починили не само током ратних сукоба већ и касније.

Марко Ђурић(фото:Лола Ђорђевић)

Ђурић је у изјави за Танјуг рекао да та инцијатива показује континутитет неодоговорне политике Приштине која не може да донесе решење за односе Срба и Албанца и која албанско друштво гура ка новом конфликту.

„Албанско руководство показује да не жели дијалог и нормализацију, да упорно свакодневно ради, не на било чему, већ на продубљивању сукоба међу нама“, рекао је Ђурић, поводом најаве да је ад хок комисија косовске скупштине припремила нацрт резолуције којом ће од власти у Београду затражити да „признају почињен геноцид на КиМ“ током 1998. и 1999. године.

Ђурић је оценио да је идеја о резолуцији у ствари одраз паничног страха албанског руковдства да би се и сами могли суочити са одговорношћу због почињених злочина не само током сукоба 1998. и 1999 већ и касније, 2004. године.

Диртектор Канцеларије Владе Србије додао је да никога не треба да подсећа да је 247.000 Срба протерано, да данас Срба нема на улицама Приштине, Пећи, Призрена…

„Неко је одговоран за све то, за све те убијене људе и тај неко на паничан начин покушава да спере одговорност са себе гурајући албанско друштво на КиМ кроз овакве резолуције у правцу новог конфликта и новог продубљивања сукоба са Србима и институцијама и њима матичне државе Србије“, рекао је Ђурић.

Он је изјаве појединих албанских политичара којим показују претензије ка три општијне на југу централне Србије оценио као трагичне и опасне.

„Да нису трагичне и опасне, биле би смешне. Мога бих да се нашалим и питам зашто само три а не свих 160 општина на целој територији Србије, па да онда поново сви, као што би требало по нашем уставу и међународном праву, будемо у једној недељивој и јединственој држави Србији“, рекао је Ђурић.