Упркос киши, Београд данас на величанствен начин одаје почаст славним прецима, који су своје животе уградили у темеље слободе.
Данас, Београд показује да памтимо оно што су нам преци у аманет оставили. Да чувамо сећање на оне, које су својим телима зауставили нацистичку неман.
На оне, захваљујући којима ми, њихови потомци, мирно спавамо.
Београд се и ове године придружује градовима широм Русије, Европе и света, у којима се одржава манифестација „Бесмртни пук“.
Упркос киши, велики број грађана се почео окупљати сат времена пре почетка манифестације. Окупљеним грађанима дељене су георгијевске ленте.
Испред Спомен-парка ослободиоцима Београда, окупљени грађани су носили српске и руске заставе као и слике својих предака, учесника Другог светског рата.
Пре почетка шетње, положени су венци на спомен оболежје осободиоцима Београда. Венце је положио и амбасадор Русије Александар Чепурин.
А онда је кренула шетња.
Ноћни вукови су и ове године на челу колоне, док иза њих полицијски оркестар свира Марш на Дрину.
Ове године су по први пут заједно са Србима шетали и високи званичници из Русије,председник Одбора за спољну политику Савета Федерације Русије Константин Косачов и председник Одбора за социјалну политику Савета Федерације Русије Валериј Рјазански.
Колону Бесмртног пука која се кретала Рузвелтовом улицом а касније Булеваром краља Александра све до Народне скупштине, испратили су и знатижељни пролазници који су застајкивали, фотографисали а неки од њих су се и придруживали колони. Са прозора и тераса зграда се такође могао видети велики број Београђана који су посматралиманифестацију.
Манифестација„Бесмртни пук“ је рођена у Русији али нема националности нити политичке или верске припадности.
Сваки грађанин и свако друштво може да се придружи одржавању или организацији манифестације. То је поштовање и част коју ми дајемо у знак сећања на наше велике претке.
У „Бесмртном пуку“ не могу да учествују само они који су деловали на страни агресора.
Шетња „Бесмртног пука” одржава се без било каквих политичких обележја и симбола и има искључиво родољубиви и морални карактер.
Годинама, ова манифестација добија на масовности, па је тако од 5.000 који су 2011. године марширали у «Бесмртном пуку» у Томску, порастао на више милиона учесника широм Русије и ван ње.
Све је почело након што је група локалних новинара у руском граду Томск 2012. године дошла на идеју да „оживи” прославу Дана победе и тада је акција „Бесмртни пук” одржана први пут.
Ветерани, који су на обележавање празника доносили фотографије својих сабораца, надахнули су антифашисте да и наредне године подстакну грађане да носе слике својих предака који су учествовали у борби против нацизма и тиме их спасу од заборава. Најпре у Русији, а потом и у целом свету.
Прошле године, кад је више од 13.000 војника марширало московским централним тргом на традиционалној војној паради поводом Дана победе, којом је Русија обележила 73. годишњицу тријумфа у Другом светском рату, уз председника Владимира Путина и ратне ветеране, уследио је марш „Бесмртног пука”.
Поред Путина, који је носио фотографију свога оца, у поворци су шетали председник Србије Александар Вучић и израелски премијер Бењамин Нетанијаху. Вучић је носио фотографију свог деде Анђелка Вучића, који је страдао у усташком логору Јадовно. У маршу у Москви учествовало је око милион људи.
Након шетње на платоу испред Народне Скупштине приређен је спектакуларан концерт уз учешће српских и руских уметника .
Грађанима се испред Скупштине града обратио руски амбасадор Александар Чепурин.
Дозволите да вам честитам, свима вама, наш заједнички Дан победе, рекао је амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.
„Познато је да су Руси и Срби браћа, али хоћу посебно да нагласим, браћа су и по оружју. Друга ствар коју сам хтео да кажем, то је дан када треба да се сећамо сваког српског и руског хероја. Од маршала до обичног војника. И томе је посвећена наша манифестација и хвала вам пуно што сте данас дошли“.
Поред Београда, ове године манифестација је одржана у Нишу, Новом Саду, Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу, Ужицу, Параћину, Панчеву, Сомбору и Кикинди.
Лола Ђорђевић