Сва је прилика да ће избори за Европски парламент, који предстоје 23. до 26. маја, протећи у „окршају“ између партија центра и популистичких партија, оцена је саговорника Танјуга, који, међутим, без обзира на исход, не очекују битне промене за Србију, нити за њен приступни процес и евентуално придруживање Унији.

Професор на Факултету политичких наука Слободан Самарџић упозорава да најпре треба водити рачуна о терминологији, јер странке које се у европском јавном мњењу називају популистичким, радикално десним и екстремно десним заправо немају свој заједнички назив, те износи став да тако нико не може да их назива, као и да су „ти називи део прљаве изборне кампање и да имају погрдни значај“.

„Али, што се мене тиче, овде је у питању такмичење између системских и несистемских партија унутар Европске уније, између оних странака које желе да задрже статус кво, а то су оне које су до сада побеђивале и оних странака које желе да измене садржај политике Уније, њен правни систем, начин политичког одлучивања и статус држава чланица“, рекао је Самарџић за Танјуг.

Према његовим речима, прогноза је неизвесна, јер се први пут заиста догађа једна политичка утакмица.

„Претходно су те утакмице биле мање више познате унапред и зато је изборно тело читаве ЕУ опадало, у последња два турнуса имамо тек по 43 одсто изашлих, за разлику од нпр. 1979. године, када су били први избори за ЕП, а на њих је изашло 63 одсто“, истакао је Самарџић.

Самарџић сматра да ће, како их назива, несистемске или антисистемске странке однети много већи проценат грађанских гласова него у претходним изборним циклусима.

Кад је реч о последицама по Србију и њено приступање ЕУ, Самарџић мисли да избори неће имати неки одлучујући значај, јер, истиче, „и једна и друга страна гледају јако неповерљиво и изузетно скептично на проширење“.

„ЕУ се, што се тиче приступног процеса, затворила и ниједна држава још за дуго неће ући. Садашња констелација је довољно песимистична и неизгледна, па и ако би јачи утицај на политику ЕУ имале несистемске странке – то би остало исто“, казао је он.

Додао је да ће се разлика огледати у томе што ће те системске странке и даље ‘замајавати’ Србију и остале земље западног Балкана са „некаквом извесношћу приступања једног дана“, што је према његовом мишљењу, политика која жели да прикрије право стање, а то је да приступања нема и да смо ми ту више везани због неких безбедносних и геополитичких интереса.

„Ове несистемске странке ако буду утицале и имале превагу биће много искреније и отвореније – да приступања нема за дужи период, док оне саме не реформишу и измене Унију онако како оне хоће, што је много боља позиција него ових постојећих које само Србију завлаче на путу за ЕУ“, прецизирао је Самарџић.

Малу позитивну ствар Самарџић ипак види у том случају у погледу решавања статуса Косова, износећи очекивање да би притисак којем је Србија изложена могао да попусти.

„Не би биле тако жестоке њихове политичке кампање у корист независног Косова пре свега, јер ту политику води неколико држава, најјачих у оквиру Уније, Француска, Немачка и Британија. Ове друге државе имају један другачији став. Оне имају критички однос према досадашњој политици према Србији, пре свега према репресији у вези косовског питања и са њима би се много лакше разговарало о неком фер решењ,у него што је сада случај“, закључио је Самарџић.

Политички аналитичар Александар Попов сматра да партије европске деснице које се сматрају заштитницима националних вредности унутар ЕУ неће остварити толико значајан резултат као што се можда предвиђало у први мах, јер су, према његовом гледишту, упозорења о даљим последицама и развоју ЕУ, уколико такве странке претерано ојачају, имала ођека код бирача.

„Десница је била у надирању у јеку мигрантске кризе. Али, како је у доброј мери тај набој опао, мислим да та “муниција“ не може да се користи као пре рецимо две године. Међутим, сигурно је да ће они остварити већи успех него раније“, изјавио је Попов за Тањуг.

ЕУ је, према његовим речима, у превирању и трагању за собом, те у склопу своје унутрашње консолидације он не очекује значајније кораке ка проширењу, чак и да десне (суверенистичке) партије однесу превагу.

„Прво мора да се види на који начин ће се реформисати ЕУ, а друго ће бити однос према пријему нових чланица. Већ сада је апсолутно упитна година 2025. због отпора појединих земаља, пре свега Француске“, нагласио је Попов.

Како истиче, сигурно је да ако Србија жели да остане на европском путу мораће да нађе решење за проблем Косова, као и да испуњава друге критеријуме из Копенхагена.

„Унутрашње уређење земље, напредак на пољу владавине права, независних институција и медијских слобода и смањивање нивоа корупције остаће на европској агенди“, закључио је Попов.

Избори за ЕП, једну од три кључне институције Европске уније (Комисија, Савет и Парламент), биће одржани од 23. до 26. маја у 28 држава чланица.