Европа стрепи од Трамповог „рата“ са Кином

Усред трговинских преговора САД и Кине у Вашингтону, амерички председник Доналд Трамп повећао је са 10 на 25 одсто тарифе на увоз кинеске робе, вредне 200 милијарди долара, рекавши да му се не жури да оконча споразум. Кина је најавила узвратне мере. Остатак света страхује од последица на глобални раст и запошљавање.

– Нема веће претње светском расту. То би значило раст трговинских тарифа, мањи проток робе широм света, радна места у Европи би била разорена – оценио је француски министар финансија Бруно ле Мер.

Британски министар финансија Филип Хамонд сматра да би трговински рат две економске велесиле имао веома озбиљан и веома негативан утицај на Британију и светску економију.

https://twitter.com/TwitterMoments/status/1126823552823504904

Трамп је, међутим, у серији јутарњих „твитова“ поручио да му се „апсолутно не жури“ да оконча трговински споразум с Кином. Напротив, бранио је одлуку о увођењу виших царина, тврдећи да ће оне ојачати САД више него било који трговински споразум.

 Тарифе ће донети далеко више средстава нашој земљи него што би их донео чак и један феноменални споразум традиционалног типа. Разговори са Кином се настављају повољно, апсолутно нема потребе за журбом – написао је Трамп.

Кинеска влада је, с друге стране, саопштила да ће предузети неопходне противмере, као одговор, иако дубоко жали због тога.

Кина је на раније повећање царина одговорила сопственим царинама на 110 милијарди долара америчке робе, али све је мање простора за повећање због трговинског дисбаланса између две земље.

ММФ саопштава да јаз између две економске суперсиле представља „претњу глобалној економију“. Фонд упозорава да „сви губе у продуженом сукобу“. За разлику од Трампа, коме се не жури, ММФ позива на брзо решење.

УТИЦАЈ НА СРБИЈУ

Професорка ФПН Драгана Митровић не верује да ће се трговински рат одразити на кинеске планове у Србији и региону, али да је могуће да САД појачају причу о „јачању кинеског утицаја у Србији и скретању са евроатлантског пута“ и евентуално појачају политичке притиске, који би могли да се претворе и у економске.