Мали Слободан Стојановић умро је у тешким мукама. Мучен је, сечен, подвргнут језивој тортури, суровом насиљу. Зверски убијен. Казна од десет година за починиоца по свим стандардима и узусима – мала је. Очекујем да ће се тужилац жалити и да ће у жалбеном поступку казна Елфети Весели бити повећана, као и да ће њен надређени Сакиб Халиловић, такође бити осуђен. Ако је већ правда спора, макар да буде достижна.
Овако, за „Новости“, проф. др Зоран Станковић коментарише првостепену пресуду којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића, 1992. године, код Зворника. Веселијева је била припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване армије БиХ. Командант вода, њен надређени Сакиб Халиловић, ослобођен је оптужби да је посматрао убиство дечака и није казнио Веселијеву.
Срамотно је да је њен надређени ослобођен казне – наставља др Станковић и још се једном присећа под којим је околностима и у каквом стању пронашао тело овог дечака, рођеног у селу Доња Каменица код Зворника.
Био сам у Сарајеву на суђењу и дао сам свој налаз и мишљење. Пронашли смо га у јами, са телима још неколико убијених Срба. Било је у поодмаклој фази распадања. Боравило је у земљи шест месеци, можда и дуже.
Како наш саговорник каже, приликом обдукције у Зворнику дечак је био бос, а на себи је имао само тамноплави раднички мантил.
Када смо тело ставили на сто, дошло је до одвајања главе од тела, па посекотина на врату није могла да се види. Ткивне структуре на предњој страни врата више нису постојале, због трулежних промена. Судећи да смо нашли повреде које су нанете ножем, сечивом, све указује да је изјава сведока веродостојна и о овоме. Дечак је свирепо и мучки убијен. Према Станковићевим речима, дечак је имао посекотину на ткиву поглавине, недостајала му је ушна шкољка, а стомак је био распорен и отворен у облику крста. Како каже, пројектил у дечакову главу испаљен је из непосредне близине, из прислона.
По својој суровости, заслужује много већу казну, а истовремено сам задовољан што су кривци уопште приведени правди, када знамо колико је ослобођених, попут Насера Орића, који из ових и оних разлога није био осуђен – наставља Станковић.
Дешавало се да маса људи који су чинили страхоте нису ни осуђени, већ да су понеки чак на високим државним позицијама.
ОСТАЛА САМО СЕСТРА
Идентификовали су га отац Илија и мајка Десанка – каже др Станковић.
Касније сам навраћао у њихову кућу, помагао им, заједно са другима, колико се могло. Становали су у Дрињачи, поред моста. Само је још Слободанова сестра остала жива, али, плашећи се за безбедност своје породице, није желела да се експонира.
НОВИНАР „НОВОСТИ“ ЖЕЉКО ВУКОВИЋ ОТКРИО ИМЕ ЏЕЛАТА, ПА ДОБИО ТУЖБУ НВО „ЈУКОМ“
„Вечерње новости“ откриле су идентитет убице дечака Слободана Стојановића и „зарадиле“ тужбу НВО. Наиме, ЈУКОМ нас је 2005. године оптужио за говор мржње, јер су објавили да је џелат Елфете Весели.
Новинар новости, покојни Жељко Вуковић, у колумни „Дечак и његова куца“, која је изашла 6. новембра 2005. године, описао је ово свирепо убиство. Он је први објавио име Елфете Весели.
Жељко Вуковић је добио тада кривичну пријаву коју је против њега и Вечерњих Новости поднео Комитет правника за људска права, указујући да је он у поменутом тексту промовисао „говор мржње“, који је базиран на етничким предрасудама.
Комитет који је тада водила Биљана Ковачевић Вучо, Вуковићу је као грех узимао то што је обелоданио да је Слободанов свирепи џелат Албанка Весели. Оптужили су га за „стереотип о зверском понашању Албанаца“ и за манипулацију емоцијама читалаца.
Вуковић је тада одговорио да је дечак убијен само зато што му је име Слободан Стојановић, а из истог разлога су према његовом страдању равнодушни управо они којима је припало да по судницама, семинарима, трибинама и медијима деле правду за злочине почињене у ратној оставинској расправи бивших Југословена:
Тужитељке, притом, не оспоравају тачност мојих речи. Разумљиво, јер мук и равнодушност НВО истинољубаца и делилаца правде поводом дечакове трагедије – није могуће оспоравати. За говор мржње проглашава се писање о злочину почињеном из мржње и ћутању о таквом злочину. Љ. Б.
Б. ЦАРАНОВИЋ
http://www.novosti.rs