Није могла званична Америка да прећути обележавање Дана победе над фашизмом у Србији, иако је и сама била у антифашистичком савезу у Другом светском рату.
Перфидно, изокола, са циничне дистанце, водећа евроатланска сила, уз помоћ данашњих савезника, покушала је да засени дане сећања на хероје који су згазили Хитлера.
Не зато што не познају историју и далеко од тога да релативизују нацистичко зло, али показало се да је западном пакту који предводи САД, данас много важније ударити на Руску Федерацију, па и на Србију.
То су праве мете — чак и Деветог маја.
Није се војно-полицијска парада у Нишу ни завршила, а америчка медијска агенција АП објавила је да је суштина те манифестације — „показивање силе у тренутку нарастајућих напетости са Косовом“.
И да је циљ Београда да демонстрира војно и политичко савезништво са Русијом.
У преводу, за њих то није обележавање победе над нацистичком Немачком, већ „звецкање оружјем“ и збијање руско-српских редова за напад на косовске Албанце.
Значи, двосатни дефиле на коме су поред српског наоружања приказани и руски хеликоптери и тенкови, јасан су им показатељ да се Србија спрема у освајачке походе.
Тешко је претпоставити да се ту ради само о неталентованом новинарском осврту, пре ће бити да је реч о почетку опасне пропаганде која ће имати наставак.
Вероватно ће се на западу као изразито мирољубиве оценити три војне вежбе у Хрватској које управо почињу.
На тим „хипи“ окупљањима учествује више хиљада војника из 15 држава на челу са Америком, а први пут су „снажно ојачани“ и припадницима такозване војске Косова.
Веома уплашени од дефилеа у Нишу, морали су хитно да спремају одбрану од агресивних Срба и Руса.
Истовремено, баш 9. маја, евроатланске амбасаде у Црној Гори утркивале су се да поздраве и похвале пресуду против Руса и Срба због, наводног, покушаја „државног удара“ у тој земљи.
Случајно, одабран је баш тај датум да се покаже да су Руси, али и Срби агресори и да они немају право да тај дан прослављају као ослободиоци. Чојски и јуначки је тако обележено и ослобођење Црне Горе од фашистичке чизме.
Да не заборавимо и поједине београдске медије и аналитичаре, познате по изразитом декларативном антифашизму, који су режирали критичке прилоге против „Бесмртног пука“ у Србији.
Суштинска замерка је да је Србија „Бесмртни пук“ „преписала“ из совјетске традиције (!?), да нема везе са нашом земљом, нашом борбом, нашим ослобођењем… Да је суштина, (сад иде позната формулација) — демонстрирање партнерства са Русијом.
Прву „анализу“ ћемо приписати незнању, пошто је „Бесмртни пук“ настао 2011. године у руском граду Томску — две деценије по распаду Савеза Совјетских Социјалистичких Република. И никакве везе нема са „совјетским“ наслеђем.
Трућање, тек да се засмета и баци грудва блата. Тек да се још једном учита антируска идеолошка доктрина и у данима кад се само слави слобода.
Таквим „антифашистичким“ сма(т)рачима није сметало кад се у Србији 9. мај славио искључиво као Дан Европе. Кад су се тог дана чуле фанфаре само због разноразних потписа у Бриселу.
Боли их кад потомци жртава антифашистичке борбе, заједно са савезницима из Русије, носе слике својих хероја и одају им вечну славу.
Као шлаг на торту лицемерја појавио се у петак Кајл Скот, амбасадор САД у Београду, који је очигледно дуго размишљао како да помути славни дан у Србији.
И коначно се досетио.
Његовој екселенцији засметало је што је српски генерал Владимир Лазаревић, јунак битке на Кошарама, који је одлежао своју пресуду Хашког трибунала, учествовао у маршу „Бесмртног пука“.
Скот је поручио да је „срамота да ратни злочинац корача испред оних који желе да одају почаст савезницима који су умирали борећи се за правду и мир у Европи“.
Не улазећи овога пута у херојство генерала Лазаревића и неправедност Хашког суда који је у јунаке „модерне Европе“ претворио све те Харадинаје, Готовине и Ориће, морамо само поновити да је Владимир Лазаревић данас слободан човек.
И да има право на слободу кретања и на учешће у антифашистичким манифестацијама, колико год се то не свиђа Пентагону, Белој кући, НАТО централи, Бриселу, па и америчком амбасадору.
Дуго је, дакле, Кајл Скот размишљао, мућкао главом, али је на крају успео да превазиђе све.
Успео је да стане на чело колоне — Бесрамног пука у Србији.
https://rs.sputniknews.com/