Амерички став о добром и лошем тероризму није се променио, и то се све време осећа на Космету. Уместо бескомпромисног обрачуна с терористима, ЦИА се поново упустила у тајне везе и сарадњу с њима где год може да их искористи у реализацију својих интереса
Очекивања да ће Америка након терористичког напада на Куле близнакиње и Пентагон променити стратегију по којој постоје и добри терористи с којима се може сарађивати – нису се испунила. Америчко гледиште да постоје добри и лоши терористи опасно је колико и сам тероризам.
Док се против једног тероризма боре, онај други штите и подржавају, што компромитује глобално настојање да се он уништи. Америчка борба против тероризма никада није била искрена и никада им циљ није био да га униште. Сматрају да је много лакше и корисније његову отровну жаоку окренути према америчким противницима и упрегнути га за остварење својих стратешких циљева.
ТЕРОРИСТИ И ОСЛОБОДИОЦИ
Тако од терористичких организација настају „ослободилачке војске“ и „борци за демократију“. Једини критеријум постао је – „непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“. По том принципу, терористичка ОВК је постала „ослободилачка“.
Још свежији пример је трансформација Ал Нусра фронта од терористичке организације до „поузданог“ америчког савезника у Сирији. Ако су могли направити договор и савез са војним крилом Ал Каиде која је напала Америку, с којом онда од терористичких групација то не би могли? ЦИА је вешто искористила свађу и разлаз између вођа Исламске државе и Ал Каиде да би Ал Нусра фронт придобила на своју страну.
Једноставно су им променили име у Џабхат Фетех ел Шам, касније у Тахир ел Шам, и то више није терористичка организација него амерички савезник, иако њихов разлаз с Исламском државом није био идеолошке природе него на тему ко ће руководити државом за коју се боре.
Неискреност, дволичност и превару Американци сматрају стандардним послом и легалном стратегијом својих тајних служби.
Бивши шеф ЦИА а сада државни секретар у Трамповој администрацији Мајк Помпео такво понашање приказује као корисну вештину и не види у томе ништа лоше: „Био сам директор ЦИА, ми смо лагали, варали и крали… Имали смо курс посвећен томе.“
НОЋНИ ЛЕТ
Тајанствени амерички ноћни лет из Сирије у Приштину недавно је забринуо српску јавност, посебно Србе на Косову и Метохији, што није чудо ако се имају у виду амерички двоструки аршини према тероризму. Овај лет је разоткривен а сви знају да није ни први ни последњи.
Није искључено да су га организатори сами демаскирали како би показали да се око повратника непотребно прави велика галама, јер на први поглед све изгледа наивно и безазлено – Американци су у Приштину из Сирије пребацили 110 особа заробљених у обрачуну са терористима „Исламске државе“, међу којима су само четири одрасла мушкарца, 32 жене и 74 детета. Указано је потпуно поверење приштинској власти да предузме потребне мере према овим лицима.
Директор косовске полиције Рашит Ћељај објаснио је да су ухапшена четири лица због сумње да су учествовала у борбама у Сирији, али је једно одмах пуштено јер је утврђено да је малолетно, а да осталима косовске институције пружају прву помоћ након чега се планира „рехабилитација и повратак у друштво“.
Амерички и приштински став према групи повратника из Сирије је заиста чудан и снажно асоцира на спајање бораца Исламске државе с њиховим породицама. Неки од тих бораца су на Космет већ стигли својим тајним каналима, а неки ће тек стићи. По томе што изостају мере опреза и детаљнија истрага у вези с тероризмом може се закључити да је то добро припремљена акција њиховог договорног премештања.
Никога у Приштини не забрињава позната чињеница да џихадисти припремају и обучавају жене за терористичке акције, посебно самоубилачке, и да ни деца нису поштеђена такве обуке и припреме. У Приштини знају против кога ова терористичка групација може бити употребљена, зато су експресно „уклопљени у косовско друштво“ и зато за њихову полицију ту нема ништа опасно ни сумњиво.
Тачно је да се овај догађај уклапа у опште америчко настојање да заробљене борце „Исламске државе“ врате у европске земље из којих су својевремено отишли на ратиште у Сирији. Државе које имају снагу да се одупру америчким директивама пружају отпор, знајући да Американци желе да опасност пребаце у туђе двориште.
Међутим, када су у питању комбинације лажне државе Косово с повратницима из Сирије ствар није тако проста.
Смешно је када косовски лидери процењују повратнике и опасност од тероризма јер су они својевремено и сами од стране Американаца преобраћени из терориста у борце за слободу и легалне политичаре, а неки од повратника су пре епизоде у Сирији били борци ОВК или су њихови потомци. Ништа лакше него њих поново мобилисати на некој антисрпској платформи и наговорити их на неке војне или терористичке акције против Србије.
Нема на Косову никаквог преваспитавања терориста, него се у складу са америчким гледањем „лоши и опасни терористи“ договорно претварају у „добре и корисне“. Корисне са становишта америчких интереса и у интересу стварања „Велике Албаније“. Тако повратак бораца Исламске државе у Приштини не виде као опасност него као фактор јачања „Војске Косова“.
БИН ЛАДЕН У АЛБАНИЈИ
Планско довођење муџахедина – исламских терориста на Космет није ништа ново него се ради о оживљавању старог западног пројеката који никада није угашен.
Далеке 1995. године у Албанији је боравио најпознатији светски терориста Осама бин Ладен, као гост тадашњег председника Салија Берише. По неким подацима састанку су присуствовали тада не тако познати терористи Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, који су се тек припремали за своју улогу у оружаној побуни на Космету.
Договорено је да се формирају базе на северу Албаније и ћелије на Космету за подршку албанске оружане побуне, по чему се јасно види да их је Ал Каида активно подржавала од самог почетка. Касније су јединице ОВК преко Ал Каиде ојачаване џихадистима из Египта, Алжира, Туниса, Судана, Чеченије, Ирана и неких других држава Азије и Африке, од којих су неки били и високопрофесионални у војном смислу па су уграђивани у команде и штабове ОВК. Све се то одвијало са знањем и одобравањем америчких и других западних обавештајних служби.
АБУ БАКИР САДИК
Терористи Ал Каиде уграђени у ОВК почели су да на Космету примењују своја искуства са ратишта у Чеченији, Авганистану и др. и да своју суровост преносе на Албанце.
Тако су почела снајперска дејства, подметање бомби, коришћење експлозивних направа, отмице људи и полицајаца, драстична мучења, појединачна и масовна убиства цивила и друге подмукле ствари које су додатно узнемиравале јавност и стварале општу несигурност. Суровост је постала доктрина ОВК, било да су у питању војне или терористичке акције. Под притиском великог прилива муџахедина 1998. године основана је њихова засебна јединица, под командом ОВК под називом „Абу Бакир Садик“ која је деловала на подручју Дренице. По завршетку рата њени припадници су махом остали на Космету.
У периоду самопроглашења косовске независности 2008. године, када се очекивало да Србија тај једнострани поступак неће тек тако прихватити, у Приштину је стигло 150 муџахедина као појачање јединици „Абу Бакир Садик“. Не зна се тачно колико је терориста из те јединице и чланова њихових породица касније учествовало у рату у Сирији, већ се спомиње само укупна бројка од око 400 исламских бораца који су у Сирију „отишли са Косова“.
ВОЈНА ОПЦИЈА?
У овом тренутку је битно да терористичка опасност према Србији и Србима на Космету константно постоји и да је пребацивање повратника из Сирије само подизање степена опасности на виши ниво.
О томе говори и нова концентрација милитантних муџахедина на Космету, јер они су се мобилисали и раније када су предузимани неки велики и рискантни потези.
Повратници из Сирије на Косово сигурно ће бити максимално искоришћени за припрему војног „решења“ проблема и оружаног препада на север Косова. Они су прекаљени у тешким биткама са надмоћнијим и боље наоружаним војним снагама, где су били изложени жестоким дејствима са дистанце и из ваздуха. Нико боље од њих не може пренети та капитална искуства ратовања припадницима „Војске Косова“, и нико други од белосветских инструктора који шпартају Косметом не може за Албанце бити већи ауторитет. Неки од њих су оспособљени и за командовање мањим или већим формацијама. Има Албанаца који су се као борци Исламске државе прочули на светском нивоу својом суровошћу и масовним ратним злочинима против цивила и заробљеника, као Лавдрим Мухаџери.
Поред тога што фанатизовани повратници могу бити инструктори, они могу бити уграђени у „Војску Косова“ и допунски је мотивисати и фанатизовати у антисрпском расположењу. Од њих се могу формирати и самосталне специјалне јединице за посебно ризичне акције, али и за застрашивање становништва како би се покренуо нови српски егзодус. Ипак, највећа опасност од њиховог масовног повратка на Космет јесте чињеница да су они обучени и веома мотивисани за извођење терористичких акција. Посебно су опасни они који су психички припремљени а технички обучени за извођење самоубилачких акција које могу изводити на северу Косова, али и широм Србије.
Серија терористичких акција у Шри Ланки јасно показује да основни облик борбе ИСИС-а поново постаје класични тероризам. Пажња западног света према злочинима ван Европе и Америке никада није адекватна нивоу страдања и огромном броју мртвих и рањених, што ће сигурно појачати напоре терориста да своје акције пренесу у Европу. Балкан досад није био значајна мета терористичких напада само зато што је био важна база за организовање њихових акција, али не треба се превише надати да ће то тако остати.
ШТА МОЖЕ СРБИЈА?
У превентиви и мерама супротстављања евентуалним војним и терористичким акцијама према северу Косова и централној Србији најзначајнију улогу имају наше обавештајно-безбедносне агенције. Оне су досад успевале да спрече већа изненађења и да благовременим сазнањима о албанским агресивним плановима осујете њихову реализацију.
Благовремена сазнања, организација противмера и алармирање домаће и светске јавности најбољи су фактор одвраћања. Треба напоменути да нам у том смислу значајну помоћ пружају моћне руске обавештајне службе, које наравно имају далеко веће оперативне и техничке могућности. Често њихова благовремена и прецизна упозорења натерају Албанце да „повуку ручну“ и одгоде планиране акције.
Сви верујемо да ће војну агресију на север Косова спречити Војска Србије која будно прати дешавања и да до новог погрома и егзодуса неће доћи. Није тајна да Приштина по узору на Хрвате упорно припрема некакву „косовску олују“ иако су им шансе веома слабе ако им се супростави наша војска. Међутим, тероризам је нешто друго и од њега не постоји сигурна заштита. Најбољи европски безбедносни системи су падали на испиту о питању тероризма. Посебно је тешка борба против самоубилачких акција које се све више користе.
Повратницима из Сирије није проблем да се с колосека борбе за Исламску државу, која је уништена, пребаце на колосек борбе за лажну државу Косово и да користе исте терористичке методе. С повећањем степена терористичке опасности општа безбедност више не може бити само ствар стручних безбедносних снага. Превентивне мере се морају преносити на цивилно становништво како би сви знали да препознају опасност и како треба поступити да би се она осујетила.
Веома је важно да српске безбедносне службе препознају као опасност још једну групацију исламских фанатика коју САД и НАТО не третирају као терористе него као савезнике, а који имају исти непријатељски став према Србима и Србији као и борци за Исламску државу.
И они су као добровољци учествовали у рату у Сирији као војници Ал Нусра фронта који се борио против легалне сиријске војске као амерички савезник. Они су обучавани у тајним камповима на Косову и пребацивани у Сирију како би се ојачао савезнички фронт који је предводила Америка. И ову категорију ће приштинско руководство и те како знати да употреби у остваривању плана стварања „Велике Албаније“.
(Печат)