Мештани у подножју Сињајевне и власници катуна противе се и најављују протесте због намере црногорске владе да на том подручју буде стациониран војни полигон.
Њихови главни аргументи су да би изградња војног полигона уништила планину на коју сточари из Бјелопавлића дуже од 140 година издижу стоку од маја до септембра, а ту је и страх од загађења животне средине.
На другој страни, из Министарства одбране стижу уверавања да ће се полигон користити за бојева гађања, највише два пута годишње у периоду када се не користе катуни.
Током осталог периода би се радила обука без гађања. Њихов контрааргумент је и да би корист за грађане била многострука од изградње инфраструктуре, односно пробијање путева до катуна, уређења терена до регулисања водоснабдевања.
„Један од кључних предуслова за реализацију вежби и развој способности Војске јесте полигон за колективну обуку и вежбе јединица. Војска Црне Горе већ дужи период нема такав полигон, што представља проблем у оспособљавању јединица”, објашњава пуковник Александар Пантовић, начелник Штаба Генералштаба Војске Црне Горе за подгоричку Побједу.
Због тога је, каже, донесена одлука да се изврши анализа и извиђање терена Црне Горе из ваздуха и копна како би се пронашла, речено војничким језиком, одговарајућа земљишна просторија, у државном власништву, која би се користила као полигон за вежбе јединица.
„Током тог процеса, који је трајао више година, сагледан је и анализиран низ фактора који се тичу приступачности терена, безбедносних услова, постојеће инфраструктуре и тако даље. Такав простор, који одговара свим поменутим захтевима, а који је адекватан за потребе реализације вежби и гађања, пронађен је на источној страни планине Сињајевина”, објаснио је пуковник Пантовић.
Важно је, истиче, напоменути да би Војска на том простору изводила вежбе и гађања у трајању око месец годишње.
„Полигон је прилично удаљен од насеља, што је кључно у погледу безбедности, а сами терен обезбеђује неопходне услове за маневар јединица и различите врсте увежбавања. Такође, постојећа путна инфраструктура се може релативно брзо санирати и додатно унапредити, с обзиром да је тај простор раније користила и Југословенска народна армија. Поред тога што ће Војска добити адекватан полигон за колективну обуку, општине и становништво које гравитира овим пределима имаће такође бенефите, јер ће Војска ангажовати своје капацитете за оправку и одржавање путева”, казао је Пантовић, преноси Танјуг.
Коменатришући неслагање дела грађана око избора локације за војни полигон, Пантовић каже да је природно да има различитих мишљења и погледа на сва питања која су од јавног значаја, па тако и на ово.
Међутим, у једном се, поручује, морамо сви сложити а то је да су стабилност, безбедност и економски развој кључне карике у функционисању сваке државе, пренео је портал РТЦГ.
Иначе, министар одбране Предраг Бошковић недавно је поручио да се полигон на источној страни планине Сињајевина неће користити за изградњу НАТО базе, нити за уништавање муниције, вишка наоружања, као ни заосталих неексплодираних убојних средстава, што је у надлежности Министарства унутрашњих послова.
Такође је истакао да неће доћи до уништавања биодиверзитета и водених потенцијала.