Казна доживотног затвора за најтежа кривична дела против живота и тела, као и против полне слободе у случају смрти детета, малолетника, труднице или немоћног лица, предвиђена изменама и допунама Кривичног законика, од уторка, 14. маја је пред посланицима.
Овим предлогом, како је образложила министарка правде Нела Кубуровић, биће укинута досадашња санкција од 30 до 40 година затвора.
Доживотна казна убудуће ће се изрицати и осуђенима за убиство представника највиших државних органа, тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, рањеника и болесника, тероризам… Ако посланици усвоје ове измене, између казне од 20 година затвора и доживотне неће бити „међустепеница“, а дела за која је предвиђена неће застаревати.
Изменама, које би требало да ступе на снагу 1. јануара, предвиђа се да осуђени на доживотни затвор за тешко убиство, силовање и обљубу над немоћним лицем или дететом и обљубом злоупотребом положаја, са смртним исходом, губе право на условни отпуст.
Остали доживотно осуђени моћи ће да траже условни излазак после 27 година иза решетака.
Доживотна робија неће моћи да се изрекне онима који су у време извршења кривичног дела били млађи од 21 године, као ни у ситуацијама када постоји основ за ублажавање или чак за ослобођење од казне (прекорачење граница нужне одбране, битно смањена урачунљивост, добровољно одустајање).
Неколико је разлога за доношење Предлога измена – рекла је министарка Кубуровић – а један од њих је прихватање иницијативе Фондације „Тијана Јурић“, поднете Народној скупштини 2017, коју је подржало 158.460 грађана.
Стална радна група за измене и допуне КЗ Министарства правде још током 2015. разматрала је увођење доживотног затвора, а ово питање још тада је узбуркало стручну јавност.
– Уобичајен приговор на ову казну јесте њена нехуманост. Међутим, и постојећа казна од 30 до 40 година би се такође могла сматрати таквом. Уколико осуђени пред крај живота изађе на слободу, поставља се питање шта тиме добија с обзиром на то да је по правилу без средстава за живот, у дубокој старости, уз прекинуте породичне везе – каже Кубуровићева.
Измене КЗ прописују и строже казне за повратнике – институт „три ударца“, који је предложио МУП. Предложено је и пооштравање казни за злостављање и мучење, насиље у породици, пореску утају, убијање и злостављање животиња, спречавање службеног лица у вршењу службене радње, насилничко понашање…
Измене КЗ предвиђају и кажњавање за радње којима се припрема непосредно извршење убиства, а у складу са предлогом Адвокатске коморе Србије, уводи се и ново кривично дело – напад на адвоката.
На иницијативу Министарства здравља, допуњена су и дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и омогућавање уживања. Строже казне предвиђене су када су она извршена према малолетнику, душевно оболелом лицу које се лечи од зависности, или када је дело извршено у школи, затвору или на приредби…
КУЋА КАО ЗАТВОР
Предложеним изменама Закона о извршењу кривичних санкција проширују се надлежности судије за извршење кривичних санкција, који ће моћи да одлучи да се изречена казна затвора од годину дана извршава као кућни затвор, да пошаље осуђеног из полуотвореног или отвореног одељења на рад код послодавца са пуним радним временом или да одлучи о превременом отпусту у случају тешке болести
В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ
http://www.novosti.rs/вести/