Српски народ, његово руководство и црквени великодостојници настављају борбу за очување Косова и Метохије, свесни тешке позиције у којој се налазимо.
Српски народ, његово руководство и црквени великодостојници настављају борбу за очување Косова и Метохије, свесни тешке позиције у којој се налазимо, али уз жељу за очување мира и са чврстом вољом да не пристанемо на уцене моћника!
Ово би, у најкраћем, био сиже двоипочасовних отворених разговора председника Србије Александра Вучића са патријархом Иринејем и архијерејима у згради Патријаршије у Београду.
Колико је тај сусрет, којем је присуствао и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, био благотворан и користан, сведочи и то што су се на крају шеф државе и владика Теодосије – изгрлили пред свима.
И та симболична слика улива наду да се само сабрани, мудри и у отвореном дијалогу световне и духовне власти можемо заједнички изборити за очување националних интереса, не само у јужној покрајини.
Према сазнањима „Новости“, током отворене дискусије покренута је и прича о идеји разграничења са Албанцима. Шеф државе је, наводно, казао да смо можда имали шансу да се изборимо за то, али да је нападнут са свих страна и да су мале шансе да се то оствари.
Према нашим информацијама, огроман број владика приклонио се Вучићевом приступу у решавању косовског чвора. Тако је у једном тренутку владика Игњатије казао неповерљивим архијерејима:
Слушао сам све те ваше приче и када је била Хрватска и када је била Црна Гора. Разумите нас, председниче, и урадите све што можете да буде најбоље. Све смо вас разумели.
Вучић је директно, без рукавица, поручио да се они који се грчевито боре за одбрану наших интереса на КиМ не могу проглашавати издајницима.
Наши саговорници преносе нам да је била поприлично оштра расправа председника и митрополита Амфилохија око пресуде за такозвани државни удар у Подгорици, али и око Амфилохијевог односа према Милу Ђукановићу и светињама у Црној Гори.
Вучић је после разговора са владикама о Косову и Метохији рекао да је његово да настави да се бори, да извуче максимум од свега што може да добије за српски народ, уз чување мира и стабилности, али без пристајања на уцене и давања оног што није наше право, нити смемо да дамо.
„Чини ми се да смо се добро разумели, да је важно да разумемо наше различитости, али да поштујемо једне друге и да верујемо да радимо у најбољем интересу за нашу отаџбину. Говорили смо и о односима Српске и Србије, о добрим односима, јединственом буквару за српски етнички простор, меморијалном центру у Јасеновцу, као и о важној ствари, да у Србији, а слично је и на српским етничким просторима, изгубимо 104 човека дневно, јер више умре него што се рађа. Нас је сваког дана мање за 104 човека, и то су свари на којима морамо да радимо“, објаснио је он.
Указао је да је после отворене дискусије са појединим епископима успео да оствари рационалан и нормалан однос.
„Говорио сам отворено, искрено, упозоравајући на, а и неке владике су то дорбо приметиле, да некада нисмо били у пуном сагласју са реалношћу и да нас је то скупо коштало. Не бих да нам се сличне ствари догађају, као у не тако далекој прошлости“, рекао је он и изразио уверење у плодотворност састанка.
Подвукао је да, за разлику од неких, сматра да је црква важан друштвени чинилац који има право на своје ставове, а који не морају да буду исти као држава.
Црква је, подсетио је, помагала на свим територијама посебно где је српски народ био угрожен, посебно на КиМ.