Шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије (СПС) у Сркупштини Србије Ђорђе Милићевић наводи да је незамисливо, бескрупулозно и лицемерно што такозвано Косово жели Србију да прогласи геноцидном.
Ђорђе Милићевић наводи да је потпуно јасно да геноцид није почињен и да је повод за бомбрадовање Србије била лажна оптужба.
„То је био врхунац притиска који је вршен на Србију током деведесетих година“, рекао је Милићевић у Скупштини поводом предлога у косовској скупштини резолуције о геноциду који је Србија наводно починила на Косову.
Додаје да ниједна пресуда Хашког трибунала за ратне злочине на простору бивше Југославије није констатовала да је тамо почињен геноцид.
„Крвници желе да суде, а терористи ОВК који су протерали Србе желе да Србију прогласе геноцидном. То је незамисливо“, рекао је Милићевић.
Оцењује да су приштинске власти „изгубиле компас“ и да их више не разумеју ни они „чије су чедо“, наводећи да ће Приштина убрзо прећи и њихове „црвене линије“.
Према његовим речима, приштинске власти све то раде из страха од политичког краха и од специјалног суда за злочине ОВК.
„Много пута смо поновили да по питању Косова и Метохије пред Србијом није нимало лак период. Можда је за неке странке ово неповратан процес, мозда је за неке актере једнострано признање прихватљиво, али што се тице званичног става, он је јасан – ми не признајемо независност Косова“, поручио је Милићевић.
Како је рекао, државни врх показује спремност да пружи одговоре на сва тешка питања и да покрене дијалог с Приштином са мртве тачке, и то на миран и конструктиван начин, јер је то начин да се дође до решења.
„Разговарамо, не сукобљавамо се, да бисмо имали будућност“, истакао је шеф посланика социјалиста.
За компромис је, међутим, неопходно да прво приштинска страна повуче таксе на српску робу, а ако то не учини, Србија, додаје, свакако наставља са својим дипломатским активностима да земље које су то учиниле повуку признање тзв. државе Косово.
„На крају ће се свести на то да ће само Албанија признати независност Косова“, рекао је Милићевић.
Он је закључио да се не сме „забијати глава у песак“ и да се допусти да време пролази, јер ће питање киМ постајати све теже.