На специфичан начин из собе у собу, поставка нас води кроз злочиначку НАТО агресију којој је пре двадесет година наша земља била изложена. Изложба обухвата 78 дана херојске одбране једне мале земље против великих сила удрзжених у једном циљу –да нашу земљу, наш народ, нашу војску баце на колена.
Сејале су смрт челичне птице из ваздуха, засипајући села и градове смртоносним теретом, убијајући недужне, много чешће него оне које су означавали као легитимне циљеве.
Или је пак, цела тадашња Југославија била циљ.
Са неба је вребала смрт, али и са земље.
Хорде терориста војске тзв ОВК, подпомогнуте сваком врстом помоћи Алијансе, кидисале су на голобраде војнике који су бранили Кошаре, Паштрик и сваки комад земље.
Нису устукнули. Страх је, те 1999 године, био страна реч.
Иза голобрадих војника, иза резервиста и добровољаца стајали су наши најбољи официри, који су и сами заједно са својим војницима гинули.
Бранећи небо, супростављајући се злокобним челичним птицама НАТО савеза, последљи пут су се право у бесмртност винули храбри пилоти. Један од њих је Миленко Павловић, командант 204. ловачког пука Војске Југославије.
Храбри пилот је погинуо у авиону „миг 29“ у борби са вишеструко надмоћнијим противником.Павловић је од свог заменика у тренутку наређења о полетању на авионе НАТО-а тражио да по сваку цену задржи млађег колегу како би сам стао у одбрану неба над Ваљевом.
Тада је пришао авиону и рекао: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“ Извукао је из кокпита младог пилота и полетео. Полетео у одбранусвоје земље, одлетевши у бесмртност.
Изложбена поставка је подељена у осам целина и свака целина прича своју причу. Посебну језу и емоције буди „Сигурна соба” која је посвећена настрадалој деци.
Фотографије малишана чији су животи угашени сабласно пред очима посетиоца док се поглед зауставља на дечјим ципелицама међу рушевинама.
Исто тако, склуптура девојчице која седи међу рушевинама свога дома држећи играчку у рукама, као да поставља питање- зашто?
Зашто су недужни цивили били нечија мета? Зашто су разарани домови, школе, болнице, мостови у тренуцима док су се на њима налазили цивили? Одговора на та питања, и даље нема.
Изложба „Одбрана 78”. Представља мултимедијалну и интерактивну поставку која први пут приказује видео и штампане материјале који до сада јавности нису били приказани.
Говорећи о изложби, аутор Душан Јововић је истакао да је реч о пројекту који је иницирало Министарство одбране и Војска Србије.
„Изложба је мултимедијална и интерактивна поставка која први пут приказује видео и штампане материјале који до сада јавности нису били приказани, што због своје јачине и начина на који је то снимано 1999. године, а сви материјали су дигитално обрађени“, нагласио је Јововић, додајући да је главна идеја била да се интерактивним приступом код публике изазове емоција и да се покаже да су војска и народ били неодвојива целина и да није било фронта.
Изложбена поставка на јединствен начин приказује херојску одбрану земље током 78 дана НАТО агресије, која је почела нападом на СР Југославију 24. марта 1999. године, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација и посвећена је страдалим припадницима војске, полиције и цивилима, међу којима је, нажалост, било и мноштво деце.
Изложба „Одбрана 78” се налази у изложбеном простору Музеја Града Београда.
Лола Ђорђевић