Сиреном сам дао сигнални знак „пази“, када сам угледао аутобус на прелазу. Али због стубова на композицији нисам могао раније да га видим. Тада сам стиснуо и тастер да убрзам кочење. Иначе, не постоји у закону обавеза машиновође да да сигнал испред прелаза.
Ово је пред Основним судом у Нишу изјавио Владица Р., који је 21. децембра прошле године, управљајући возом, ударио у аутобус код Доњег Међурова. Тада је погинуло седам особа, од којих троје деце, а за ову тешку несрећу осумњичен је Милан Здравковић (31) који је био за воланом аутобуса.
Када сам га угледао, био је тачно на средини пруге, на неких петнаестак метара од нас. Воз је затим испао из шина, труцкао је и после 10-15 метара се зауставио – рекао је Владица који је машиновођа од 2006. године. – Када сам видео шта се десило, нисам имао снаге да изађем, загрлио сам ранац и почео да плачем.
Пре Владице саслушан је његов колега кондуктер, који је рекао да су се тога дана у возу од радника налазила два кондуктера и један машиновођа без помоћника. Он такође није могао да прецизира да ли је пре звука сирене за опасност чуо и звук упозорења да иде воз, нити да ли је машиновођа свирао.
Анализирајући раније видео-снимак, као и све друге факторе који су могли да изазову несрећу, судски вештак саобраћајне машинске струке Драган Марковић дошао је до закључка да су главни кривци возач аутобуса и машиновођа.
Он каже да је узрок несреће на пружном прелазу код Доњег Међурова непрописно поступање возача аутобуса „Ниш-експреса“ Милана З., који није зауставио возило испред знака „стоп“ код пружног прелаза. Такође, како објашњава, он није погледао ни лево ни десно да се увери да ли иде воз.
Са друге стране, тежини настанка последица допринело је неблаговремено давање знака упозорења, односно сирене машиновође Владице Р. Он је пред Основним судом појаснио закључке до којих је дошао анализирајући материју.
У тренутку несреће, аутобус се кретао осам километара на час, док је воз ишао брзином 67 км/ч. Машиновођа је први пут користио пнеуматско кочење на 27 метара од места судара, а аутобус је тада већ једним делом прешао пругу, док је сирену користио 17 метара од судара – рекао је вештак.
Возач аутобуса није погледао ни лево ни десно, што се види на снимку, а видљивост и прегледност возача у том тренутку су биле одличне. Андреин крст и знак стоп обавезују возача аутобуса да стане, што он није урадио, а сасвим је сигурно да је могао да уочи воз.
С друге стране, машиновођа је имао обавезу да више пута да сигнал без обзира на ситуацију. Он је додао да делимичну одговорност сноси и Инфраструктура железнице и управљача пута чија је дужност била да адекватно обезбеде пружни прелаз, полубраницима, браницима, семафором или радником који ће обезбеђивати прелаз.
У несрећи је погинуло седам особа, а 29 је теже или лакше повређено. На лицу места страдали су Алекса Димитријевић (15) из Новог Села и Богомир Лазић (75) и Данијела Станковић (48) из Чокота, док су у КЦ у Нишу у току операција подлегле повредама Наташа Јанковић (42) и Маријана Коцић (16), обе из Чокота. Гајтана Стаменковић (78) из Доњег Међурова преминула је 29. децембра у интензивној нези, а након ње, 2. јануара ове године, и Властимир Ђорђевић (65) из истог села.
Суђење ће се наставити средином јула.
ТЕШКО ДЕЛО ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ
Возач аутобуса „Ниш-експреса“ Милан Здравковић (на слици) саслушан је на првом рочишту заједно са сведоцима несреће из воза.
Он се терети да је починио тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, јер се није зауставио испред пружног прелаза и није погледао да ли иде воз.
ПРИКАЗАН СНИМАК
На другом рочишту по реду, на захтев тужиоца приказан је и видео-снимак из аутобуса „Ниш-експреса“ до тренутка несреће.
– Пустите снимак да видим дете последњи пут – рекао је кроз сузе Срећко Коцић, отац Маријане Коцић, једне од погинулих.
Родбина настрадалих једва је смогла снаге да погледа тренутке када њихови најмилији – синови, ћерке, сестре, мајке, супруге, улазе у „аутобус смрти“ не слутећи шта ће их снаћи само који минут касније.