Став Српске православне цркве о Косову и Метохији биће формулисан и објављен као посебан акт Светог архијерејског сабора. Овим текстом Црква ће још једном дефинисати своје виђење косовског чвора и могућности за његово разрешење.
Према сазнањима „Новости“, врх СПЦ у овом документу поновиће своје чврсто опредељење за политику непризнавања државности Косова и Метохије, као и било каквог вида поделе.
– Сабор је по овом питању и на овој седници био једногласан – каже саговорник „Новости“ из Патријаршије СПЦ.
Став Цркве о будућности КиМ добро је познат и он се неће мењати. Без обзира на овај став, међу владикама постоји и снажна свест о потреби постизања компромиса, пре свега о стварању услова за суживот Срба и Албанаца. Договори су могући, али не око тренутног или будућег статуса покрајине.
Највише црквено тело, према више назнака из СПЦ, могло би да до краја заседања изабере више нових владика.
Круг кандидата, иначе, угледних игумана манастира, архимандрита и јеромонаха, широк је. Архијерејски чин, епархијски или викарни, могао би да добије архимандрит Никифор (Миловић), из Епархије будимљанско-никшићке, као и Василије (Костић), који је годинама на служби у Грчкој.
Многи би у владичанском звању радо видели и игумана Рајиновца Серафима (Кужића), као и настојатеља манастира Ћелије Доситеја, који се недавно вратио из Хиландара.
Могуће је да ће митрополит црногорско-приморски да предложи поделу своје Митрополије, у оквиру које би била издвојена Епархија за Боку которску – наводе у седишту СПЦ. – Овај захтев правда се историјским континуитетом, али и практичним значајем због великог броја верника. Уколико се Сабор сложи са овим предлогом, дужност епископа преузео би његов тренутни викар Методије.
Сабор је, први пут у својој пракси, разматрао најновије трендове у области вакцинације деце. Врх СПЦ осудиће кампању бојкота имунизације која се води у делу јавности. Овим потезом, како се тумачи, Црква почиње да се хвата укоштац и са најактуелним питањима времена, која су у прошлости често пренебрегавана.
Сабор је разматрао и питање „македонског раскола“, а према незваничним информацијама заузет је став о потреби наставка дијалога са непризнатом црквеном организацијом у Скопљу. Ово питање једно је од најтежих које оптерећују Српску патријаршију, а црквене дипломатске иницијативе, упркос вољи Београда, претходних година нису дале резултат. Српска патријаршија показала је спремност да разговара о свим моделима аутономије, без признавања независности. Позиција Скопља, међутим, потпуно је другачија и у њеном средишту већ годинама стоји само један циљ – аутокефалност.
ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ПРОМЕНЕ
Епископи су на Сабору донели одлуку о територијалним променама у појединим епархијама. Општине Милићи, Власеница и Хан Пије- сак из зворничко-тузланске епархије прешле су у дабробосанску митрополију. По истом кључу, Јајце и Мркоњић Град из бањалучке прешли су у бихаћко-петровачку епархију.
Иначе, претходних дана разрешен је и случај владике западноа- меричког Максима, који је имао различито виђење односа са укра- јинским расколницима и Васељенском патријаршијом у односу на Сабор и Синод. Њему је наложено да напише писмо на адресу Па- тријаршије, у коме би још једном образлижио своје становиште и добру намеру у којој је обелоданио свој став.
СМЕНА У ЊУЈОРКУ
Старешина Храма Светог Саве на Менхетну, протојереј Живојин Јаковљевић, смењен је одлуком епископа источноамеричког Иринеја. Њему је забрањено богослужење на месец дана.
Епископ Иринеј претходно је 2. маја разрешио Повереништво њујоршке парохије.
Како се наводи у саопштењу Српске православне саборне цркве Светог Саве у Њујорку, протојереј Јаковљевић био је на челу Повереништва, „суспендованог након што је одбило да исплати извођача радова на изгорелој цркви без адекватне документације“. Ова црква је тешко оштећена у пожару 1. маја 2016.
МАКСИМ БЕЗ САНКЦИЈА
Сабор је претходних дана разрешио и случај владике западноамеричког Максима, који је имао различито виђење односа са украјинским расколницима и Васељенском патријаршијом у односу на Сабор и Синод.
Владика је образложио свој став и мотиве јавне преписке коју је протеклих недеља водио са епископом бачким Иринејом (Буловићем), а прошао је без већих санкција. Њему је наложено да напише писмо на адресу Патријаршије, у коме би још једном образлижио своје становиште и добру намеру у којој је обелоданио свој став.
http://www.novosti.rs/
Р. ДРАГОВИЋ