У овом граду са околином има око 200.000 становника а свега 50-ак Срба.
Срби се могу пребројати на прсте једне руке у Призрену, некада првом граду моћне средњовековне Србије, месту у коме већ 20 година шетају као сенке вођене мотивом да док је и последњег Србина – у њему ће бити српства и опстаће српство.
Једна од њих је осамдесетогодишња Бака Јефка, најстарија српкиња у Призрену која је готово цео свој живот провела је у овом граду.
Након погрома у марту 2004. године када јој је кућа уништена, избегла је у Ниш. У Призрен се вратила пре 5 година када јој је кућа обновљена. Ипак, тада се и разболела због велике влаге у кући. Пензија јој је јако мала, а она све теже покретна.
Најчешће има само један оброк дневно. Kаже да живи јако тешко и да у кући стално плаче, али јој српски понос и пркос не дају да било ко то види – па је Призренци и њене комшије у Поткаљаји често чују како пева старе Призренске песме.
Јереј Ђорђе Стефаовић, парох Цркве Богородице Љевишке један је од ретких младих Срба у Призрену. Године 1998. је уписао Призренску Богословију те се присетио првих сусрета са царским Призреном. Присетио се и како су их као младе богослове 1999. аутобусима евакуисали преко Брезовице, али и како се осећао када је толико година касније поново дошао у Призрен, где са супругом живи у чисто албанском делу града као једини Србин у том насељу.
О тим комшијама могу да кажем само речи хвале. Чак су изашли много пута у сусрет. Има ту Горанаца, Албанаца, Турака тако да за сада није било проблема, али то не значи да не може да их буде, увек постоји зарез јер Призрен са околином има око 200.000 становника и свега 50-ак Срба. Али човек прихвати ситуацију таква каква јесте. Ми свештеници нисмо овде само због себе него првенствено због Цркве тако да с вером у Бога идемо напред – прича отац Ђорђе.
Ненад Трифуновић је седамдесетосмогодишњи пензионер који тврди да сем Српске Православне Цркве ниједна српска институција на територији Kосова и Метохије не функционише.
Да није Владике и његовог присуства овде, практично од Срба у Призрену не би остало ништа. Морамо бити захвални Господу што нам је дао једну велику благодет да у временима највећих искушења имамо светог Патријарха Павла и да данас имамо Патријарха Иринеја, који је невиђени заљубљеник Призрена и Kосова и Метохије уопште – рекао је он.
Трифуновић је додао да Патријарх Иринеј пуно ради са целокупним својим клиром, а да се никада и нигде не хвале тиме, те да су они велики подвижници којима требамо да захвалимо што Срба на Kосову и Метохију сада уопште има.
Видео погледајте овде:
Телеграф