Амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон упорно подстиче тензије са Северном Корејом, Ираном и Венецуелом, што је складу са његовим вишедеценијским заузимањем најагресивнијег става по било ком питању и напорима да САД увуче у рат са било ким, пише „Гардијан“.
„САД су сада умешане у највеће сукобе на свету који имају потенцијал да прерасту у рат, а на месту возача на сва три фронта је Џон Болтон, један од најзагриженијих верника у америчку војну силу у историји Беле куће“ – наводи лист.
„Гардијан“ оцењује да је Болтон последње четири деценије „инвентар“ америчке спољне политике, те да је све време заговарао најоштрије ставове по било ком питању које је пред њега стављено.
„Он истински верује да је свет са Америком као предводником боље и безбедније место, не само за нас, већ и за цели свет“ – рекао је Марк Грумбриџ, који је радио за Болтона више од 10 година.
Чини се да је Болтон играо кључну улогу неуспеху другог самита америчког председника Доналда Трампа са лидером Северне Кореје Ким Џонг Уном у фебруару, када је саставио максималистичку листу захтева за разоружање у смислу „све или ништа“, а што је Пјонгјанг одбацио, наводи „Гардијан“.
Исти извор наводи да је Болтон у центру пажње и када је реч о Венецуели, с обзиром да је нагласнији амерички заговорник промене режима у тој земљи.
„Он је у ту сврху чак снимио видео на коме узалудно позива помоћнике председника Николаса Мадура да напусте свог лидера“ – подсећа „Гардијан“ и додаје да се Болтон залагао да америчка Јужна војна команда нађе агресивније решење за председника Венецуеле Николаса Мадура.
У брзопотезној ескалацији тензија са Ираном, Болтон је опет преузео инцијативу промовисањем војног распоређивања у Персијском заливу, наводи „Гардијан“.
Лист пише да је Болтон наљутио појединце у Пентагону, али и обавештајне агенције сензационалистичким спиновањем података о кретању иранске војске.
„Гардијан“ наводи да је Болтон имао веома необичан састанак о Ирану 29. априла, али не у Белој кући, већ у седишту Централне обавештајне агенције, што подсећа на време пред рат у Ираку, када је Дик Чејни, тадашњи амерички потпредседник, учинио исту ствар.
Описујући став и понашање Болтона, лист подсећа на епизоду са бразилским дипломатом Хозеом Бустанијем, који је био генерални директор Организације за забрану хемијског оружја и који је успео да убеди Либију и Ирак да потпишу конвенцију о хемијском оружју.
„Чињеница да су Либија и Ирак потписале конвенцију поткопавала је америчку стратегију рата са тадашњим председником Ирака Садамом Хусеином и Вашингтон је био бесан и инсистирао је да је Бустани тиме прекорачио мандат“ – подсећа „Гардијан“.
Лист пише да је Болтон, који је тада био подсекретар за контролу оружја и није креирао, већ је проводио политику, у фебруару 2002. године запретио Бустанију да се одмах повуче, што је овај одбио.
„Бустани је касније рекао да му је Болтон дао рок од 24 часа да се повуче и да, уколико одбије, Американци одлично знају где живе његова деца“ – пише „Гардијан“.
Бустани, чија су два сина тада радила у Њујорку, био је запрепашћен али ипак није попустио. Међутин, администрација председника Џорџа Буша ипак га је касније сменила.