У Трсту данас живи око 5.000 Срба окупљених око Српске православне црквене општине, основане 1736. године при старом Храму Светог Спиридона, чије ново здање и даље буди радозналост и привлачи велики број туриста како својом архитектуром и сликарством, тако и чињеницом да је Трст једини италијански град у коме постоје две православне богомоље.
Срби су у Трсту присутни 260 година, а Храм Светог Спиридона на Тргу Понте Росо централно је место за српску православну заједницу у Трсту.
Саграђен је шездесетих година 19. века и може да прими 1.600 верника, што говори о значају српске заједнице у годинама када је подигнут.
На истом месту налазила се и црква коју су подигли удруженим снагама Срби и Грци, а цела прича је, подсећа историчарка уметности и туристички водич Даница Крстић, кренула патентом којим је царица Марија Терезија 1751. године дала православним заједницама право да исповедају своју веру и да граде цркве.
Две заједнице су се разишле, али су наставиле да сарађују и Трст је с те стране врло специфичан као једини италијански град који има две православне цркве саграђене вековима раније, истиче Крстићева у разговору за Тањуг.
Нови храм на месту старог грађен је од 1861. до 1885. по пројекту архитекте Карла Мачакинија. На главној фасади налази се мозаик Светог Спиридона изнад којег се уздижу скулптуре светитеља са цветним декорима, а на северној страни ка каналу налази се мозаик Светог Архангела Михаила.
Унутрашњост храма плени посетиоце величанственошћу византијске уметности – на централној куполи приказан је Христос Пантократор на звезданом небу, у тамбуру куполе Исус је насликан на престолу окружен светитељима, посебно се истиче велико сребрно кандило, поклон руског цара Павла Првог Романова, док је руска кнегиња Јулија Самојлова даровала храму златом оковано Јеванђеље.
Ту су и представе Светог Симеона, Светог Стефана Првовенчаног, Светог Саве и Светог цара Уроша.
„Занимљив је избор тих светаца значајних за оснивање српске средњовековне државе и говори о значају те државе за Европу, Европу у којој се Трст и данас налази и представља је на најбољи могући начин као једна тачка где се сусрећу словенска, латинска и немачка култура“, каже Крстићева.
Она скреће пажњу на велики број туриста који бивају привучени фасадом храма и увек имају занимљива питања заинтересовани за другачији обред од католичког који је присутан у Италији.
„Увек буде занимљивих дијалога с туристима, поготово с најмлађима, који долазе организовано са школом. Ово је једно од незаобилазних места када се говори о мултикултуралном и мултиетничком Трсту, о дијалогу и присуству странаца у време Хабзбуршке монархије, њиховом значају за економски развој Трста и њиховом доприносу у архитектонском и уметничком смислу“, истиче Крстићева.
У Трсту од 1782. постоји и српска школа „Јован Милетић“ коју у овом тренутку похађа 95 ученика школаског узраста од првог до осмог разреда и 60 предшколског узраста – од три до седам година.
Професорка српског језика Слађана Марковић каже да деца имају наставу једном недељно по два сата и 15 минута и изучавају три предмета: Српски језик, Основе културе српског народа и Моја отаџбина Србија.
„Важно је да деца не забораве свој језик који је основни елемент нашег идентитета и јако држимо до тога да деца буду укључена у активан живот заједнице“, рекла је Марковићева, која води школарце, док је њена колегиница Татјана Дашић задужена за предшколце.
Професорке не крију задовољство што се број деце из године у годину повећава, а од 23. маја на располагању ће им бити и Дечији фонд Библиотеке Српске православне црквене општине, која је од фебруара прошле године отворена за јавност.
Библиотекар Раде Илић каже да Библиотека има преко 6.000 наслова, од којих је 3.000 у позајмном фонду, 4.000 се може наћи у електронском каталогу италијанског националног система, док ће Дечији фонд располагати са око 400 књига.
Библиотека ради само два дана недељно и за кориснике је отворена по два сата понедељком и петком, што Илић сматра недовољним, и нада се да ће у наредним годинама библиотека заживети и имати своје сталне кориснике.
Ипак, може се похвалити и вредном колекцијом старих и ретких књига, од инкунабуле из 1485. године, преко књига из 16. века до 250 издања из 18. века.
Историја Срба у Трсту сачувана је и у Архиву Српске православне црквене општине захваљујући свести ондашњих далековидих Срба који су још 1793. године установили Правила о уредном вођењу документације.
У Архиву у Трсту чувају се између осталог Повеља царице Марије Терезије из 1751. године на основу које је заснован рад Српске православне црквене општине у Трсту, пописи досељених Срба у Трст у 18. веку, дозвола из 1759. године да се умрли православци могу јавно сахрањивати, уговори с краја 18. и почетка 19. века са српским учитељима у Трсту, извештаји о раду, планови и програми рада Српске школе „Јован Милетић“ од 1792. године па на даље, писма која су Српској православној црквеној општини упутили Вук Стефановић Караџић, Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, Павле Соларић, Јосиф Рајачић…
http://www.novosti.rs