Највећи проблем православне цркве данас је раскол у Украјини и „промашени покушај“ Цариградске патријаршије да га реши „преко колена“. Наведено је ово у саопштењу Светог архијерејског сабора СПЦ, чије редовно годишње заседање је завршено у суботу у Београду.
У саопштењу се наводи да је Сабор са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера, председника Србије Александра Вучића и председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, али и шире, наводећи да је став о питању Косова у Метохије саопштен у петак.
Током сусрета са Додиком и Вучићем паралелно је разговарано и о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи – наводи се у саопштењу.
Указано је и да Сабор остаје при свом да не признаје новоустановљену паралелну црквену структуру у Украјини.
Сабор је размотрио стање Српске цркве у региону, при чему је констатовано да су, како је наведено, „анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда, у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији“.
Нарочито, како се додаје, у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о црквама и верским заједницама.
– Тим нацртом закона се специјално и намерно дискриминишу епархије Црногорско-приморска и Будимљанско-никшићка – стоји у саопштењу. – Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове.
Оцењено је да су односи са Римокатоличком црквом и са црквама реформације у Србији, као и са Исламском заједницом Србије, традиционално добри и коректни. То се, наводи се, нажалост, не може рећи за односе са одређеним круговима Римокатоличке цркве у Хрватској и Исламске заједнице у БиХ.
РУМУНИЈА
САБОР је саопштио и да по ко зна који пут изражава своју „запрепашћност и огорченост услед неканонских упада епископа и свештеника Румунске православне цркве у епархије Српске православне цркве у источној Србији“.
НОВИ САСТАВ СИНОДА
САБОР је одлучио да нови чланови Светог архијерејског синода буду митрополит дабробосански Хризостом и епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид.