Влада Србије усвојила је предлог о проглашењу новог државног празника – Дана словенске писмености. Знате ли где се у региону највише празнује?
У Србији би од следеће године могао да се обележава нови државни празник – Дан словенске писмености.
Уколико скупштина изгласа предлог владе, биће уписан на списак државних празника и Дан Ћирила и Методија – 24. мај.
Празноваће се радно.
Државни празници у Србији обележавају се и као радни и као нерадни дани, уз један или два слободна дана.
Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату су нерадни, као и верски празници Божић и Ускрс.
Радно се обележавају Дан духовности, Видовдан, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
У ову групу би могао да се сврста и будући Дан словенске писмености.
Шта кажу грађани – да ли се у Србији превише празнује?
Београђанин Вукашин Вујић није чуо најаву о новом празнику, али мисли да је списак државних празника већ довољно дуг.
„Једна краљица је рекла за Србе да су много лењ народ који само измишља празнике. Мислим да нам не треба нови празник“, каже Вујић за ББЦ на српском.
Он тренутно није запослен, али му најава о новом празнику, који је пре свега верски, не звучи добро.
„Шта је с људима који нису верници или су друге вероисповести, зашто и они морају да славе исти празник?
„Мислим да би требало одредити број нерадних дана на годишњем нивоу и да свака фирма одлучује о томе које ће дане прогласити нерадним“, каже Вујић.
И док Вукашин није баш најсрећнији новом најавом, она је обрадовала пензионерку Љиљану Павловић.
Ипак, она каже да Србија има довољно нерадних државних празника и да не треба повећавати број нерадних дана.
„Чула сам да уводимо нови празник и не мислим да мора да се прославља нерадно.
„Мада, ја сам пензионерка, мени је сваки дан празник. Запослени вероватно не мисле исто“, каже за ББЦ Љиљана Павловић.
Србија према закону има пет државних и два верска празника које обележава нерадно и још четири за које нема слободних дана.
Пошто се неки празнују више дана, због државних празника запосленима, ђацима, студентима на располагању је десет слободних дана годишње.
Мање од Срба празнују Црногорци, бар када је о броју празника реч. Хрвати празнују више.
У Црној Гори нерадно се обележавају Дан независности, Дан државности, Празник рада и Нова година.
Државни и други празници у тој земљи празнују се два дана.
Нерадни су и верски празници – православни и католички Божић и Ускрс, Рамазамски Бајрам, Курбан Бајрам, римокатолички Дан свих светих, као и јеврејска Пасха и Јом Кипур.
Ситуација је нешто компликованија у Босни и Херцеговини.
У тој земљи не постоји закон о државним празницима, па се државни празници разликују у Федерацији БиХ, Републици Српској, али и по дистриктима.
Оно што сви славе нерадно су Нова година и Празник рада. Заједнички је и Дан победе над фашизмом, али за њега нема слободних дана.
На списку празника појединим деловима ове државе су и Дан независности БиХ, Дан заседања ЗАВНОБИХ-а током Другог свјетског рата у Мркоњић Граду и Дан потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ у граду Дејтону.
На списку су и верски празници – православни и католички Божић и Ускрс, Рамазански Бајрам и Курбан Бајрам.
Док српски парламент тек треба да одлучи о новом празнику, Македонци већ славе Дан Ћирила и Методија.
Осим тога слави се и Дан Републике, Дан независности, Дан националног устанка, Дан македонске револуционарне борбе и Свети Климент Охридски.
Празнује се и за Нову годину и 1. мај, а дуг је и списак верских нерадних празника у зависности од верске припадности.
Хрвати – број један
На првом месту по броју празника у региону налази се Хрватска.
Осим „универзалних“ – Нове године и Дана рада, у овој држави се празнују Света три краља, Ускрс, Божић, Дан борбе против фашиста, Дан државности, Дан победе и домовине, Велика госпа, Дан независности и Сви свеци.
Они се празнују нерадно.
Обележавају се и Дан хрватских жртава у борби за слободу и независност и Дан хрватског сабора.
Радно или нерадно – свеједно је
У предлогу владе Србије да се Дан Ћирила и Методија обележава као државни празник пише да ће се овим празником обележавати Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили ови словенски просветитељи.
На реду је парламент који треба да изгласа ове законске измене.
Мирјана Маринковић је незапослена и то да ли ће се и како обележавати нови празник јој није битно.
„Често многи за државне празнике раде.
„Не могу да кажем да ли мало или превише празнујемо, јер је све то релативно. Државни празници нерадни су за државне службенике, али приватници и те како раде, без обзира на то да ли је празник или не“, каже Маринковић за ББЦ.
Већина празника радна је за Ивану Крстић.
Запослена је у једној београдској продавници и без обзира на то да ли су празници радни или не, мисли да их има мало.
„Много познатих личности заслужује да има свој дан. На памет ми пада Небојша Глоговац. Он није историјска личност, али мислим да он и људи попут њега заслужују свој дан.“
Каже да је због тога што се у приватном сектору празници често не поштују изгубила свест о томе колико их је.
Вест о Дану Ћирила и Методија ју је обрадовала.
„Лепо је што установљавамо тај празник и у реду је да буде радни дан.“
б 92