Чешкао је сараднице по коси, грлио и љубио европске лидере, тапшао их свом снагом по рамену и чашћавао уз осмех диктаторским „титулама“, правио гримасе, с говорнице на под бацао документа, љуљао се под теретом алкохола на самитима придржаван од оних истих с којима неки тренутак пре тога уз широк осмех пред камерама упоређивао кравате…
Списак гафова одлазећег председника Европске комисије Жан-Клода Јункера је дугачак. А то је, на неки начин, била слика и прилика његовог мандата.
Неколико дана пред нове изборе, Јункеров лични портрет такође је једна од ставки у билансу његове комисије, која је мандат обављала од 2014. Он ће функцију вршити до новембра ове године, а већ је познато да више неће остати на том месту, јер је на половини мандата сам поручио да неће искористити могућност реизбора.
Јункерову комисију Европа ће, свакако, запамтити по томе што је за њеног вакта ЕУ први пут почела да се осипа. „Брегзит“ је велики неуспех овог мандата. Жан-Клод Јункер је сам ових дана признао да себи највише замера што није био активнији приликом референдумске кампање на Острву.
Аналитичари истичу да је Јункерова грешка и у томе што није прихватио неке од предлога тадашњег британског премијера Дејвида Камерона, који се залагао за конфедералнију Европу да би умирио британске гласаче. Када је Камерон одбијен у Бриселу, „брегзит“ је, фактички, постао неминовност.
Излазак Велике Британије је огледало још једног неуспеха Јункерове комисије, која, када је Лондон већ одлучио да оде, није успео да до краја спроведе у дело испреговарани развод. Велика Британија је и даље чланица, прекорачивши све рокове за излазак, што је кулминирало бурлеском у виду организације европских избора на територији која (ваљда) излази из ЕУ.
Велики неуспех Јункерове екипе била је и неспособност да се спречи огромни избеглички талас и да се сачувају спољне границе ЕУ. Милиони људи ушли су нелегално на европску територију, док су бриселске бирократе дуго немоћно посматрале шта се догађа.
Један од приоритета ове комисије био је и дијалог између Београда и Приштине. Висока представница и потпредседница ЕК Федерика Могерини прихватила се озбиљног задатка, који није успела да приведе крају. Приштина није испунила ниједну преузету обавезу, међу којима је главна формирање Заједнице српских општина. Дијалог је, тренутно, у ћорсокаку, а Могеринијева не показује могућност да га покрене.
Ствар су у своје руке зато преузели Емануел Макрон и Ангела Меркел, а говори се и о могућем укључивању САД и Русије. Лидери Немачке и Француске свакако имају већу моћ од председника Европске комисије и Европског савета, што показује танку снагу европске конструкције.
Недостатак политичке снаге велика је мањкавост Брисела. То се огледа и приликом решавања других конфликтних ситуација у свету. ЕУ јесте економска, али не и политичка сила, и то је њен велики проблем. Јункерова комисија ту није ништа променила набоље.
БИЛО ЈЕ И ДОБРИХ СТВАРИ
На позитивном тасу Јункерове комисије налази се раст БДП унутар ЕУ, смањење незапослености и повећање инвестиција, иако се то не одвија предвиђеним ритмом.
Ту су и потписивање споразума о слободној размени са Канадом и Јапаном, ојачана буџетска унија, заштита личних података у ауторских права. Спречавање изласка Грчке и спас италијанске, поргугалске и шпанске економије кроз европски механизам солидарности можда је и највећи успех ове комисије.