Србија није урадила баш ништа да би изазвала и оправдала НАТО агресију. Зато нас и боли када чујемо оне изјаве, дате као преко воље, како жале за цивилним жртвама које су нанете за време НАТО агресије. То није довољно да жалите за цивилима, морате да жалите и за нашим војницима и за нашим полицајцима. Нико нема право да убије једног војника или полицајца у једној сувереној земљи – изјавио је министар одбране Александар Вулин који је данас положио венац на спомен-обележје испред КБЦ „Драгиша Мишовић“, у знак сећања на погибију гардиста и пацијената у том објекту током НАТО агресије 1999. године.
Он је истакао да нико нема право да уништи животе, обогаљи породице некоме зато што је војник или полицајац.
Очекујем од вас да се дубоко извините не само за цивилне жртве, што иначе до сада још увек нисте успели да урадите, тражим од вас да се извините за све жртве, за сваког војника и полицајца, јер ни један наш војник и полицајац није смео да буде убијен у НАТО агресији. Јер, ни један наш војник и полицајац није урадио ништа да би се оправдала његова смрт. Дубоко жалимо, патимо, сећамо се, нећемо никада заборавити, не можемо ни да опростимо.
Тражите опроштај, али не од мене, не од политичара, не од државе, тражите опроштај од породица, од њихових родитеља, тражите опроштај од њихове деце. Ни један војник и полицајац није смео да буде убијен. Кажите већ једном да жалите не само за цивилима, већ и за војницима и полицајцима. Нико од њих није смео да буде убијен – поручио је министар Вулин.
У делегацији Министарства одбране и Војске Србије коју је предводио министар Вулин били су и начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба бригадни генерал Саво Иришкић и начелник Управе за обавештајно-извиђачке послове Генералштаба бригадни генерал Мирољуб Чупић.
Представник породица Бранислав Пејчиновић рекао је да су том приликом настрадали млади војници, који за собом нису оставили никог осим уцвељених родитеља, који ће наставити да обележавају тај датум окупљајући се на том месту.
Председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић истакао је да је ово начин да се заједнички сачува успомена на седам невино настрадалих гардиста, војника на редовном одслужењу војног рока, и троје непокретних пацијената, који су живот изгубили када је погођена та болница.
Жал и бол за људима који су невино страдали у НАТО агресији подједнако је велик као и првог дана. Не постоји ни једна конвенција, ни један закон по коме било која болница може да буде легитимни циљ и ово је један од најстрашнијих злочина који се десио током НАТО агресије – нагласио је Никодијевић.
Директор КБЦ „Драгиша Мишовић“ Владимир Ђукић подсетио је да су прошле тужне две деценије од кад су у лицемерно названој акцији „Милосрдни анђео“ погађани мостови и болнице, а КБЦ је имао ту несрећу да буде легитимна мета. Он је додао да су погинули пацијенти, они који нису могли да побегну, о којима је бринуло медицинско особље, а тај злочин, нагласио је, никада не смемо да заборавимо.
На месту страдања војника Гардијске бригаде, испред болнице „Доктор Драгиша Мишовић“ венце су положили и представници града Београда, породица настрадалих, као и делегација болнице.
Полагање венаца испред КБЦ „Драгиша Мишовић“ један је у низу догађаја којим се обележава 20 година од НАТО агресије на нашу земљу.
Подсетимо, пре 20 година је директним поготком уништена зграда неурологије, а оштећене су зграде Дечје и Гинеколошко-акушерске клинике и просторије правне службе болнице и рачуноводство. У нападу су погинула три пацијента – Радослав Новаковић, Бранка Бошковић и Зора Бркић, и болнички чувар.
Те ноћи погинуло је и седам гардиста Војске Југославије – Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић.
Две породиље, три бебе и већи број медицинског особља рањено је у нападу на болнички комплекс. НАТО званичници су саопштили да је напад био усмерен на војну касарну у близини болнице и да се десио „несрећни случај“ са ракетом која је, услед квара, скренула са линије вођења.
Други пут у два дана гађано је складиште „Југопетрола“ у госто насељеном делу Београда у Радничкој улици на Чукарици. Објекат је гађан са четири крстареће ракете. Погинулих и повређених није било, причињена је велика материјална штета. Саобраћај у том делу града је обустављен. У нападу на „Југопетрол“ знатна оштећења претрпела је и резиденција швајцарске амбасаде у насељу Сењак, у време док се у згради одржавао пријем поводом празника Швајцарске.
Бомбардовано је и „Нафтагасово“ складиште у индустријској зони Сомбора. Са 18 пројектила гађан је репетитор на планини Цер. Погођена је метеоролошка станица на Палићу, у близини Суботице. Бомбардован је мост на Старом Бегеју, на међународном путу Зрењанин–Темишвар, код Банатског Двора.
Те ноћи бомбардовани су и Обреновац, Бачка Паланка, Нови Сад, Бездан.
Ројтерс објавио делове плана за решавање кризе
У зони Треће армије борави подсекретар УН за хуманитарна питања Серђо Вијера де Мело, са представницима још 12 организација УН. По задатку генералног секретара Кофија Анана, предвиђено је да посети Сурдулицу, Владичин Хан, Врање, Гњилане, Грачаницу и Приштину.
Британска агенција Ројтерс пренела је најважније делове плана за решење „косовске кризе“ о којем се договарају представници седам најразвијенијих земаља света и Русија.
Кључне тачке тог плана су – примена ће почети када Београд у потпуности прихвати резолуцију Савета безбедности УН којом се осуђује насиље и окончава сукоб; ваздушни удари НАТО ће бити обустављени када Београд оконча насиље на КиМ и започне видљиво повлачење са КиМ; могућ повратак „малог“ броја српских снага на КиМ; суспензија офанзивних акција ОВК; размештање међународних безбедносних снага; хитна и комплетна истрага злодела; успостављање нове полицијске структуре.