Амерички стратешки бомбардер Б-2, понос америчке авијације, погођен је 20. маја 1999. године, тачно у 00.11 са две ракете ПВО система „нева“. Иста посада Трећег дивизиона 250. бригаде ПВО ВЈ која је оборила Ф-117, крајем марта, (само без Золтана Данија), срушила је и Б-2, дејствујући са положаја у Бечмену.
Авион „Дух Мисурија“ после поготка узео је курс 270 ка Тузли и чуло се како тражи дозволу за искакање. Посада није добила дозволу да напусти летелицу и срушили су се у Спачванским шумама крај Жупање.
Ове детаље обарања Б-2, за „Новости“, открива потпуковник Ђорђе Аничић, човек који је током агресије лансирао пројектиле и на Ф-117 и на Б-2.
Аничић казује да су рушењу свог најскупљег авиона озбиљно припомогли Американци. Они су тог дана покушали да преговорима о примирју придодају „аргумент силе“. Тог дана у Београду је био Виктор Чернормирдин и није требало да буде НАТО дејстава. Утврђивали су се услови примирја, а руски посредник је пре поноћи изненада одлетео са аеродрома у Сурчину. Како је његов авион напустио небо Србије, уследио је никад жешћи налет НАТО-а!
– Дивизион није био спреман да дејствује по добијању узбуне и то је преварило НАТО тактичаре – објашњава Аничић.
Први велики талас НАТО ловаца које је требало да лоцирају нашу ПВО, прошао је изнад нас, а да нисмо ни упалили радаре. Такође, прошао је и други огромни талас бомбардера који је такође требало и да послужи као мамац за нашу ракетну одбрану. Ми смо постали оперативни тек када су „невидљиви“, „стуб 1“ и „стуб 2“ ушли у домет. Одабрао сам циљ на радару практично изнад наших глава и лансирали смо две ракете. Циљ се разлио на радару што је био знак да су растурени. Појавила се буктиња у ваздуху.
Тада је настао хаос над небом изнад Срема. Наш саговорник се сећа како су НАТО авиони после поготка Б-2 упалили сва светла у лету, што је стандардна процедура НАТО када пилоти покушавају да помогну посади у невољи. За то време наши ракеташи су лансирали пројектиле под великим углом, а у међувремену им је попустила лансирна рампа. Једна ракета је спала, срећом без експлозије. Били су заробљени на положају на депонији ђубрета у Бечмену немајући куд да беже док су се јата авиона надвијала над њима.
Исте ноћи смо знали шта смо погодили, а вест нам је на положај донео генерал Бане Петровић – наставља потпуковник Аничић.
Први амерички војни изасланик, који је после 5. октобра дошао у Београд у Управу Артиљеријско-ракетних јединица ПВО, 2001. године, донео је писмо са девет питања од којих су се три односила на околности под којима смо оборили Ф-117, а четири о рушењу Б-2.
Интересовало их је како смо препознавали авион при прелету, како смо их осмотрили и да ли смо на терену користили визуелне осматраче. Даље, како су авиони праћени и да ли је посада „неве“ могла да идентификује тип авиона.
Американци никада нису потврдили, али ни демантовали губитак Б-2 који је носио име „Дух Мисурија“. Били су свесни да је остало довољно трагова ваздушног боја од 20. маја.
Преко приватних веза сам сазнао да су „стуб 1“ и „стуб 2“ долетели из Новог Мексика и да су пре окршаја истоварили 35 тона бомби око Београда – наставља Аничић. После те 47. мисије више „невидљиви“ нису летели.
Потпуковник Стивен Ли Бешен, заменик команданта 509. америчког „винга“, којем је припадао авион у интервјуу за тамошњу ваздухопловну штампу после рата, потврдио је да је Б-2 повучен из борбених дејстава 21. маја 1999. Исто то је написано и у књизи Б-2 Spirit units in Combat Томаса Витингтина на страници 43.
Авион Б-2, „Дух Мисурија“, васкрснуо је у Другој ваздушној кампањи на Ирак 2003. и тада је (не)намерно сликан за глобалне ТВ мреже. Авион под овим именом из Базе Витман у међувремену постао је „манекен“ америчких ваздушних операција. Сликан је и 2017. и то у ваздуху како избацује у Авганистану „мајку свих бомби“ – пројектил од 13 тона.
ИСТИНА И НА ЕНГЛЕСКОМ
– Књига на енглеском језику „Нева против стелта“ појавила се у Канади 24. марта ове године, на годишњицу бомбардовања наше земље, јер сам ја тако инсистирао – открива Ђорђе Аничић који је коаутор овог издања.
Први аутор је канадски војни стручњак нашег порекла Мајк Михајловић са службом у Онтарију. Интересантно је да је књига написана на његов предлог. Закључак аутора је да је „нева“ убила стелт технологију.
РИМЕЈК И ФС 555
Праксу америчке војске да не приказује своје губитке наводи и кустос Музеја ваздухопловства у Београду Петар Недељковић.
Он објашњава да Американци користе више стратегија у оваквим случајевима, па се тако догодило да се на ваздухопловној изложби СИАД 2010 у Братислави појави ловац Ф-16 са ознаком ФС 555 на репу. У том авиону 2. маја над Цером, оборен је Дејвид Голдфејн, актуелни командант авијације САД.
– Када сам питао пилота који је позирао испред летелице, да ли су то направили „римејк“ Ф-16, објашњавајући да је прави авион код мене у Музеју, човек се постидео – вели кустос Недељковић.
Драган ВУЈИЧИЋ
http://www.novosti.rs/