Влада Душка Марковића усвојила је предлог закона о слободи вероисповести, односно правном положају верских заједница. Реч је о закону који већ годинама изазива лавину реакција, посебно међу свештенством и верницима Митрополије црногорско-приморске (МЦП), културних и јавних радника, али и задовољство код знатно малобројнијих следбеника канонски непризнате организације Црногорска православна црква.
У образложењу закона је наведено: „Сви верски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, биће препознати као државна имовина.”
Премијер Душко Марковић овако образлаже предлог закона: „Након обнове независности и међународне афирмације Црне Горе, наша је дужност да до краја утемељимо културни и грађански идентитет наше државе. Овај закон је завршни корак на историјском путу еманципације Црне Горе.”
У митрополији су уверења да је премијеров приступ потпуно погрешан и далеко од права и правде, јер је, како кажу, „црква одувек била законити власник, а не држалац своје имовине, а своја права требало би да доказује држава, а не црква”.
Правни експерти митрополије наводе да се у тексту закона користе изрази „држава Црна Гора” и „Црна Гора” иако се „држава до 1918. године није тако звала”.
Из митрополије такође подвлаче да не постоји документ од 1860. године до данас који доказује да је књажевина, а потом краљевина, била власник цркава и џамија. Што се тиче данашњег времена, митрополија, епархије, манастири и црквене установе су се као правни субјекти уписивали у катастарске књиге као и друге фирме и грађани. Правни субјективитет митрополије у Црној Гори исти је као и пре 1918.
Ректор цетињске богословије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић је о овом законском решењу упознат из медија и каже да никаквог припремног дијалога није било о ономе што је пре четири године препознато као лоше од свих верских заједница и Венецијанске комисије.
„Да ли има смисла да се тога играмо и да црква доказује да је постала власник нечега после 1918? Полази се од погрешне претпоставке да је држава пре 1918. држала у власништву црквену имовину што није тачно и не постоји ниједан релевантан доказ. Питам људе из владе да ли они имају такав доказ, мада знамо одговор унапред”, казао је Перовић.
Предлог закона о слободи вероисповести се из тог разлога тумачи као удар на Митрополију црногорско-приморску и остале епархије СПЦ у Црној Гори и „удар на слободу вере или уверења и на верску историју и културу Црне Горе”.
По оцени Митрополије Предлог закона који је усвојила влада и о ком ће се изјашњавати посланици у црногорском парламенту је „гори од Нацрта закона из 2015. а образложење које су пружили уз документ не кореспондира са историјским чињеницама”.
„Отишли су толико далеко. Немојте се изненадити кад би тај монструм од предлога ступио на снагу, да поставе пореског инспектора поред ћивота Светог Василија Острошког да уписује ко је дао какав прилог и да то броје и пребрајају. То је нешто што не постоји ни у једној цивилизованој држави у свету”, рекао је за „Политику” координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске СПЦ, протојереј ставрофор др Велибор Џомић. Он појашњава да црква има врло уређено, прецизно финансијско пословање које је у функцији мисије цркве а, како је рекао, „примитивизам, који је овде демонстриран, превазилази сваки разум”.
Према оцени аналитичара понашање садашњег црногорског руководства је доказ да је ово први пут у модерној државности да једна држава, као секуларна, исказује „амбицију да постане власник, држалац и корисник, сакралних објеката”.
„Владин предлог закона није усаглашен са међународно правним актима, смерницама ОЕБС-а и Савета Европе, са бројним пресудама Европског суда у Стразбуру. Питање начина остваривања и заштите слободе уверења које је сад прикачено у наслов закона јесте питање коме у закону уопште није посвећена пажња”, каже Џомић. „Предлог овог закона више личи на један идеолошко-партијско-политички памфлет него на један озбиљан предлог закона.”
Оно што је у закону најпроблематичније, осим намере власти да присилом отме имовину цркве, по речима Џомића је промена верске карте Црне Горе.
„Добили смо са врло релевантне адресе признање да није у питању уважавање друштвене реалности, него се напротив – радикалним државним методама, жели се мењати верска слика Црне Горе и то је нешто што јако забрињава”, наводи Џомић.
Канонски непризната ЦПЦ саопштила је да је предлог закона о слободи вероисповести, „добро и праведно решио сва питања која се тичу слободе вероисповести и уверења, укључујући и најважније, имовинско”.
Митрополија већ годинама од надлежних Црне Горе чека одговоре на питања – да ли је држава била и да ли је сада власник имовине Исламске заједнице и Римокатоличке цркве? Ко је био власник црквене имовине других верских заједница на територији која се није налазила у Књажевини и Краљевини Црној Гори, а која се данас налази на територији Црне Горе?
Аутор: Новица Ђурић
Извор: Политика