Ово је брутални идеолошко-политички подухват чије је циљ обрачун са Српском православном црквом, односно омогућавање њеног рада путим отимања њене имовине.
Мисао и циљ предлога Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједницаје јесте да се отме црквена имовина, рекао је у разговору за ИН4С др Будимир Алексић, професор Цетињске богословије и посланик Демократског фронта.
„То је нешто што није виђено у савременој Европи од Бољшевичке револуције до данас. Дакле, ни руски комунисти, ни Титови југословенски комунисти, а ни други комунисти широм Европе нијесу се усуђивали да отимају црквену имовину и да је проглашавају за државну“, нагласио је Алексић.
Он истиче да је владин Предлог закона препознат и од стране аналитичара и од стране правних стручњака и то не само у нашем региону него и у иностранству, као намјера власти да се брутално отме имовина Српске православне цркве и да се на тај начин онемогући дјелатност те најпопуларније институције у Црној Гори која има највећу подршку грађана по свим анкетама.
„Смисао овог закона је да се сви храмови прије 1918. године прогласе државном имовином, јер их је наводно правила држава Црна Гора. Како је на примјер држава Црна Гора, а ако се термин Црна Гора јавља тек у 15. вијеку, могла да гради манастир Морачу из 1252. или манастир Подмалинско, ако се зна да су Немањићи били српски владари и и да су они били утемељивачи средњовјековне Србије„, упитао је Алексић и додао:
„Овај предлог закона не заслужују озбиљну расправу, ово је брутални идеолошко-политички подухват чије је циљ обрачун са Српском православном црквом, односно омогућавање њеног рада путим отимања њене имовине„.
Упитан како коментаришење дио Предлога закона који предвиђа да вјерску заједницу може основати три „вјерника“, Алексић је казао да би „желио да знам из којих су то сличних законских решења предлагачи овог закона то видјели“.
„То је питања на које би морали да одговоре они експерти који су под знацима навода сачињели ова предлог, а ми не знамо ко су ти експерти. Ово је једини закон који се тиче људских права, који се бави еминентно људским правима, а који се доноси без права на учешћа у радној групи заинтересованих страна, дакле цркава и вјерских заједница прије свега, а онда и представника НВО“, наглашава Алексић и додаје:
„Потпуна је тајна ко су чланови радне групе и ко је ту радну групу сачинио. Јер да је то било омогућено да се присуствује тој радној групи, онда би их могли питати одакле су преузели то решење да вјерску заједницу могу да оснују само три вјерника? Овје је и низ других решења јединсвен и уникатан, као што је читав предлог Закона један уникат без паралеле“.
На наше питање да ли овај Предлог закона представља одскочну даску за покушај отимања имовине СПЦ у Црној Гори, Алексић је одбоворио да је то једини циљ закона.
Алексић је цитирао члан 62. овог Закона и нагласио да се под „објекти вјерски и земљиште које користе вјерске заједнице на територији Црне Горе, који су изграђени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918, а за које не постоје докази о праву својине вјерски заједница као културна баштина Црне Горе државна су својина“ мисли на Српску православну цркву.
„То значи држава жели да имовину СПЦ прогласи за државну. Ово је јасна норма да се то уради, а ради се због тога да би се заокружио црногорски идентитет и то је јасно саопштио Душко Марковић, премијер, који је рекао да се намјерава на овај начин жели до краја утемељити „идентитет наше државе“. Значи они желе да утемељују идентитет државе на начин што отимају имовину најбројнијој вјерској заједници којој припада преко 70 одсто грађана Црне Горе„, јасан је Алексић и додаје:
„Дакле ово је закон у функцији реализације последње етапе црногорско идеолошког пројекта, а то је онемогућавање дјелатности Православе цркве којој припадају сви православни вјерници без обзира да ли се исказују Србима, Црногорцима или неком другом националном идентификацијом. То је записано и у програму ДПС-а са последњег њиховог конгреса, гдје је речено да се мора створити јединствена Православна црква на начин што ће се наводно спојити двије цркве, иако знамо да овдје постоји једна црква и постоји једна антицрква, једна племенско-партијска орханизација која је регистрована у полицијској станици на Цетињу 2000. године“.
Алексић истиче да Ђукановић образлажући став своје партије, каже да они желе цркву која ће бити у хармоничним односима са државним органима Црне Горе.
„Другим ријечима, преведено то на један конкретнији и директни језик значи да они желе цркву која ће бити један од стубова политичког и националног идентитета овако конципиране њихове Црне Горе која како Ђукановић каже треба да изађе из свог традиционалног источно-православног словенско-византијско округа и да уђе у западни-римокатоличко-протестанстски цивилизацијски круг“, сматра Алексић и закључује:
„Предлог закона је у функцији промјене идентитета, о чему се овдје ради пуних 20 година, а ту промјену желе постићи тако што ће да онемогуће рад Православној цркви која овдје постоји 800 година. Дакле на 800-годишњицу, умјесто да се прави велика манифестација због 800 година православља у Црној Гори које је установио Свети Сава 1219. године, односно 800 година од постојања православне организације на овом простору, та се организацији на велики јубилеј жели елиминисати путем отимања њене имовине“.
ИН4С