Председник Самосталне демократске српске странке и носилац те листе Милорад Пуповац позвао је бираче да их подрже и поручио да ће бити изненађење недељних избора за Европски парламент и по резултату и по учинку. Процењује се да је представницима Срба из Хрватске потребно око 60.000 гласова, а да би тас на ваги могли да буду гласови из Србије, јер право гласа имају сви који поседују двојно држављанство. Ако би у недерљу сви изашли на изборе, то би био довољан број гласова да Срби по први пут добију свог представника у Европском парламенту.
Иако Србија не учествује на изборима за Европски парламент, глас Срба важан је због учешћа суседне државе.
„То је важно и за оне Србе који сада живе у Хрватској нажалост чији се број стално смањује и нарочито за нас који смо избегли и прогнани. Ми готово а ништа нисмо решили од наших права нити су враћена станарска права, нити пензије, нити су обновљене куће, а нажалост ни ексхумација и иднетификација посмртних остатака“, каже Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске.
Да се те теме чују и у Стразбуру бори се странка Милорада Пуповца.
„Наше поруке долазе до онога дела хрватске јавности који жели уљуљену Хрватску у којој ће сви људу бити једнаки што каже Ћиро Блажевић и у којој се неће сва мржња и злоћа усмеравати према Србима као дежурним кривцима за све што у Хрбватској не ваља“, рекао је Пуповац.
О домету СДСС-а у раду Европског парламента зависиће од више фактора – којој ће се групацији у Парламенту приклонити и од избора одбора у коме ће учествовати.
„Размишљајући из преспективе региона било би јако позитивно уколико би Пуповац био члан Одбора за спољну политику па се на тај начин бавио и регионом и политиком проширења ЕУ. На тај начин мислим да може највише да допринесе својим знањем, познавањем региона даљу афирмацију не само Западног Балкана већ и политике проширења ЕУ која у овом тренутку није у врху приоритета унутар Уније“, каже Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике.
Трендови су од пре четири деценије од када су одржани први избори за Еворпски парламент у паду. Тада је на изборе изашло 62 одсто грађана Уније,на последњим изборима, 2014. тај проценат је био 40 одсто. Истраживања уочи избора 2019. кажу да је реално да се очекују слични резултати као пре пет година.
„Да су ставови грађана у потпуности посвећени редефинисању саме ЕУ онакве какав она јесте данас, она мора да се мења. Евидентно ује право на примеру Брегзита да је ван ЕУ ситуација много гора и постоје истраживања која говоре да чак 90 одсто испитаника сматра да би њихов живот био много лошији да њихова држава није чланица ЕУ“, истиче Мајсторовић.
На биралишта могу они који имају Хрватску личну карту са адресом из Србије, они који су се до 15. маја регистровали а немају пребивалиште у Хрватској и сви који имају домовницу, са документом из Србије и потврдом. У Србији могу да гласају на два места – у козулатима у Београду и Суботици. Биће их и више, ако буде више заинтерсованих.
МИЛИЦА ПУЈКИЛОВИЋ
РТС