Одбрана Кнежевића поднела уставну жалбу: Политика умешала прсте у рад правосуђа

Суспендовани су владавина права и поштовање права човјека. Уставна начела у односу на Душка Кнежевића нису поштована.

Душко Кнежевић

Због повреда основних људских права, међу којима су право на правично суђење прописано Уставом Црне Горе, право на одбрану, право на дјелотворни правни лијек и право на једнакост оружја, одбрана предсједника Атлас групе Душка Кнежевића поднијела је данас уставну жалбу Уставном суду Црне Горе.

-Очекујемо да Уставни суд жалбу усвоји и да пружи адекватну заштиту Душку Кнежевићу, саопштио је један од пуномоћника предсједника Атлас групе Немања Јоловић.

Он је рекао да је потврђивањем оптужнице против Кнежевића Виши суд у Подгорици наставио са грубим кршењем уставних и права загарантованих Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

-Због утицаја извршне власти на рад правосудних органа и мијешања политике у рад тих органа фрапантно су кршена права Душка Кнежевића. Прво, од стране специјалног државног тужиоца, а потом и од Вишег суда у Подгорици, а све у жељи да се у што краћем року издејствује пресуда против Кнежевића. Истрага која је претходила подизању оптужнице није спроведена по закону. У том поступку је повријеђено начело законитости.
Окривљеном није омогућено да се изјасни о чињеницама и доказима који га терете и да изнесе чињенице и доказе који му иду у корист. Кнежевић није саслушан ни прије, а ни послије доношења наредбе о спровођењу
истраге, нити му је та наредба достављена. Њено достављање није ни покушано на адресе са којим је тужилаштво располагало, казао је Јоловић.

Он је додао да је са незаконитом праксом наставио Виши суд у Подгорици, јер ни оптужницу ни позив за рочиште за испитивање оптужнице, није ни покушао да остави на адресу коју је одбрана назначила.

–Уколико је СДТ сматрао да је Душко Кнежевић недоступан државним органима (мада ту чињеницу није на поуздан начин утврдио), био је дужан да истрагу прекине, умјесто подизања оптужнице. Истрагу је могао да настави тек када престану сметње које су проузроковале прекид. Тужилац то није урадио. Поступио је супротно. Свједоци за саслушање у току истраге позивани су на начин супротан закону. Умјесто писаним позивом, позивани су телефоном данас за сутра, што је представљало посебан притисак на свједоке, указује Јоловић.

Браниоцима у фази истраге није омогућено да се упознају са налазом и мишљењем вјештака, на коме је заснована наведена незаконита оптужница. Одбрани је ускраћено право да на тај налаз и мишљење стави своје
примједбе и да вјештаку поставља питања. Одбрани није омогућено да достави своје доказне предлоге, чиме је повријеђено право на правично суђење које гарантује процесну равноправност, као што је једнакост
оружја и право на директно испитивање у доказном поступку.

–На описани начин погажене су основне вриједности уставног поретка Црне Горе. Суспендована је владавина права и поштовање права човјека. Уставна начела у односу на Душка Кнежевића нису поштована. Згажена су.
Основна људска права штити и Конвенција за заштиту људских права и основних слобода коју је Црна Гора ратификовала, чиме је Конвенција постала дио унутрашњег права. Наведена Конвенција прокламује заштиту људских права, али је у конкретном случају то остала само прокламација.
Органи који су требали да је примијене (СДТ и Виши суд у Подгорици), то нису учинили. Нису испоштовали чл. 6. Конвенције којим је прописано да свако током одлучивања о његовим правима и обавезама има право на
правичну расправу пред судом, сматра Јоловић.

Он указује да је Виши суд у Подгорици поступио арбитрерно, није санкционисао повреде права Душка Кнежевића од стране Специјалног државног тужилаштва, чиме је Виши суд повриједио право Душка Кнежевића
на правично суђење и право на одбрану.

–Сходно чл. 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, задатак је суда да утврди јесу ли докази за и против окривљеног прикупљени на начин који омогућава поштено суђење. Један од елементарних постулата правичног поступка представља могућност да одбрана стави приговоре, постави питања, укаже на недостатке, о чему постоје бројне пресуде Европског суда за људска права, што је све у
конкретном случају онемогућено, истиче адвокат Јоловић.

ИН4С