Јединство, сложност, међусобну повезаност и све оно нас је обједињавало док је пре две деценије НАТО разарао нашу земљу и животе, уметник др Душан Јововић, осетио је поново, како каже, за „Новости“, радећи мултимедијалну, интерактивну изложбу „Одбрана 78“ у просторијама Музеја града Београда у Ресавској улици.
Пројекат је иницирало Министарство одбране, а аутори су заправо народ и Војска Србије – објашњава Јововић, који је осмислио и оживео сећање на жртве, али и отпор пружен несразмерно јачем непријатељу. – Захвални смо свим војним јединицама, а издвојио бих 63. и 72. специјалну, као и 250. ракетну, које су од првог дана биле са нама. Нико им до сада није тражио тај материјал – писма, личне фотографије, делове униформи…
Аутентични предмети стизали су, наглашава саговорник, са свих страна – од обичних људи који су то годинама склањали и чували, од учесника догађаја, чак и од бораца са Кошара и Паштрика. Велики број артегфакта уступиле су институције попут Војног музеја, Музеја ратног ваздухопловства…
Прича о 78 дана под бомбама има осам целина, а идеја је, додаје Јововић, била да се посетиоци, пролазећи кроз поставку, суоче са свим оним кроз шта су прошли наш народ и војска, али и да то емотивно проживе:
– Игром са светлосним ефектима, пројекцијама, мапирањем, звуком, немонтираним снимцима, никад виђеним фотографијама, документима, употребом скулптуре, традиционалних и дигиталних техника, желели смо да појачамо утисак код посматрача.
„Дрво живота и смрти“
У оваквој концепцији, није потребан кустос да води кроз поставку, јер се захваљујући тој интерактивности и мултимедијима, посматрач уводи у само дешавање, пролази кроз причу активно и излази из ње са аутентичним осећањима.
Збивања из последњег рата је Јововић (уз кога је, тврди, велики, коауторски посао урадила и Јасна Поповић из Министарства одбране), сместио у историјски и политички контекст.
У поставку се тако и улази кроз поређење са Другим светским ратом, па су уз ексклузивно од Би-Би-Сија добијен филм, којим су Немци Београђане убеђивали зашто је добро што су били бомбардовани, рецимо, изложени аутентични снимци из кабина НАТО бомбардера.
Систем „нева“
А већ у наставку је какофонија говора политичара, којима су светску јавност убеђивали зашто је једну независну земљу требало бомбардовати без одобрења Савета безбедности УН:
– Њихове реченице „изговарају“ велике интерактивне скулптуре са 3Д холограмским пројекцијама ликова – Била Клинтона, Тонија Блера, Џемија Шеја, Медлин Олбрајт, Ричарда Холбрука, и осталих „суперстарова“ који су припремали атмосферу за напад – прича аутор изложбе.
Терористи
Прича потом следи припреме ОВК на терену, са скулптурама у покрету, обученим у аутентичне униформе теориста и њиховим заробљеним наоружањем, а ту су и наши полицајци који су примили први ратни удар и дуго носили терет борбе у градским и сеоским срединама.
– Сваки експонат је оригинал – изричит је уметник. – За разлику од музеја у свету који морају да праве реплике, ми поседујемо, нажалост, све те ствари које буде болна сећања.
Српски полицајац
А шта нам се све то страшно дешавало може да се види и на интерактивној табли, на којој се „листају“ скениране насловне странице новина из оног времена… На зидовима пројекције до сада невиђених снимака. Камера улази у двориште Нишлија које су побиле касетне бомбе… Реконструисане су и рушевине које су остајале после гађања: у њима скулптура девојчице на кревету, са медом у рукама…
Желели смо да представимо и однос снага. Тако постоји и једна 4Д мапа, на којој су представљене базе из којих су полетали бомбардери НАТО. Нису само долазили из Авијана, већ и из многих других места – каже уметник.
Ту је и оно чиме су нас гађали – делови летелица, касетне и графитне бомбе, радиоактивна муниција (изложена уз посебну заштиту), али и оно чиме смо се бранили. У просторије у Ресавској улици, унет је ракетни систем „нева“, са командним центром, а на зиду је и „распис“, онако како је изгледао у тренутку обарања Ф 117.
Командни центар на Кошарама
Реконструисан је и командни центар на Кошарама. Под снопом светла писаћа машина сама „куца“ први извештај официра о почетку борби… Изложене су заставе херојских јединица које су обарале непријатељске авионе… Седиште и ципеле пилота потпуковника Миленка Павловића, последњи његов снимак у „мигу 29″…
Пилот Миленко Павловић
Макету „мига 29“ направио је пилот Ђорђе Иванов, који је такве макете правио и 1999. – прича саговорник.
За многе посетиоце најпотреснија је, наставља Јововић, соба у којој је изложено „Дрво живота и смрти“. На гранама овог стабла јабуке су екрани са снимцима страдале деце, а под крошњом њихове ципелице, играчке… Са звучника се чују имена.
Током ноћи, када утихну сва светла и сви звуци поставке, једино се то дрво не гаси – каже аутор изложбе. – И порука поставке је да побеђује живот и да поред свега, Србија васкрсава. Битно је за наше друштво да негује сећање, a овакве поставке помажу нам да се решимо наше колективне амнезије.
КЛИНТОН И ЈЕЉЦИН
У такозваној медијској соби, на зидовима су изложени аутентични документи, подаци, фотографије, међу којима је и део транскрипта разговора између Клинтона и Јељцина:
Стејт департмент и руска страна потврдили су аутентичност разговора, у коме председник Руске Федерације каже председнику САД, да Србима, иако су тражили, неће дати ракетни систем С 300 – открива Јововић.
Међу остацима авиона и беспилотних летелица, које су сејале смрт по Србији, су и делови срушеног Ф 16, којим је пилотирао садашњи главнокомандујући америчког ратног ваздухопловства. На једној немачкој беспилотној летелици је и крст какав је користила Хитлерова војска.
Први пут после Другог светског рата, тај знак се појавио у једној интервенцији, управо када је бомбардована СР Југославија.
Ако смо после две деценије успели, захваљујући Министарству одбране, да направимо једну овакву изложбу, чија посета из дана у дан расте, као њен аутор се бојим, да уколико буде склоњена, никада се више неће поставити – каже саговорник, који припрема енглеску верзију и проширење поставке.
Миљана Краљ
http://www.novosti.rs/