Најновији покушаји специјалних служби ЕУ, политичара и главних медија да пронађу “руски траг” уочи парламентарних избора у ЕУ нису довели до ништа.
Покушали су. Стварно су покушали.
Ово не би требало да буде изненађење. Кампања господина Макрона у 2017. понекад је изгледала као да не иде против својих политичких противника, већ против РТ-а, који је више пута оптужен да шири “лажне вести” о председничком кандидату.
Данас, Јелисејска палата оспорава протесте жутих прслука, који трају више од шест месеци широм Француске. Чини се да за европске медијске протесте заслужују извештавање само када се одржавају у Русији.
Међутим, права револуција о „руском уплитању “ љубазно је пружила ББЦ у свом чланку под насловом: „Да ли Русија покушава да утиче на европске изборе?“
„Званичници у Бриселу предузимају акције против наводне дезинформације Русије, барем од 2015. године, када је створена оперативна група Источног Страткома.“
Дакле, у суштини, ЕУ има радну групу која како би смирила сопствену параноју – а ако није било покушаја – шта су урадили?
Узмимо још један пример из чланка:
Били су разни покушаји да се клевећу поједини политичари или да се искривљују одређене политике. “
У суштини, ово је признање да неки политичари говоре „лажне руске вести“ када им се не допада извјештавање о њима или њиховој политици. Чини се да је то природа модерног политичког живота.
Последњи пример:
“На парламентарним изборима у Немачкој 2017. године, десничарски националисти су наводно били подржани од стране Русије. И током председничких избора у Француској исте године, медији финансирани од стране Кремља оптужени су за „ширење лажи“ током предизборне кампање. “
Говорећи о изборима у Немачкој за 2017. и наводној интервенцији Русије, Наслов у Вашингтон Посту говори све: “Док се Немци припремају за гласање, где су Руси? “
Последњи одломци из ББЦ чланка препознају ову тачку гледишта и показују колико су слаби и очајни покушаји да се оптуже руски медији и РТ за било какво незадовољство ЕУ: „Избори су били видљиво присутни у медијима које финансира Кремљ, укључујући РТ ТВ компанију и новинску агенцију Спутник.
ББЦ наставља: „У потрази за знаковима руских дезинформативних кампања, експерти су пронашли доказе о таквим покушајима обмане, који нису дошли од агенција у Кремљу, већ из партизанских група које су се налазиле унутар ЕУ. И: „Можда Русија користи овакав евроскептични програм и то већ дуго времена ради.
Другим речима – становништво ЕУ је незадовољно ЕУ, а руски медији само показују оно што се догађа.
„Фокусирајући се на“ руску дезинформацију ”, Европска комисија помера нагласак са хитнијих политичких питања, и то је опасно“, рекла је Јулиа Роне, истраживачица на Кембриџ одељењу за политику и међународне односе. „Постоје људи који су законски забринути због економске неједнакости, незапослености међу младима и посебно имиграције“, каже она. У Европи је све више десничара.
Подршка ЕУ међу становништвом никада није била јака, а сада већина мисли да ће ЕУ престати да постоји у року од 20 година. Ако сте се икада запитали зашто, ово је ваш доказ.
Постоје политичке иницијативе ЕУ широм Немачке. Не можете пропустити да приметите да су ови избори за Европски парламент – од махања заставама „Пулсе Европе“ до плаката из ДГБ (синдикалне конфедерације) до разних рекламних кампања на прузи. Апликација за гласање у Wahl-o-Ma огласу објављена је на ЛЦД екранима на станици Судкреуз у Берлину.
Али шта је са самом изборном кампањом?
Понекад вам је потребан странац да укажете на проблеме. Бенедикт Неф из швајцарског листа Neue Zürcher Zeitung написао је чланак под насловом „ Anstatt einen Wahlkampf zu führen, zelebrieren die deutschen Parteien die Europäische Union“ (Уместо одржавања предизборне кампање, немачке странке славе Европску унију). „Идеје будућности су Zukunft spielen dabei kaum eine Rolle“ (идеје за будућност тешко играју улогу), наставља он.
У међувремену, изборни слоган има смисла само ако се неко заиста не може сложити с њим. И још горе, када странке, које морају бити противници, користе готово идентичне слогане. Суштина је у томе што се на сајту Дер Постилона каже: “«Parteien fassungslos: Wahlplakate von Unbekannten durch inhaltsleere Nonsens-Poster ersetz” (Странке замењују плакате са празним бесмисленим плакатима, а сатирична партија Дие Партеи такође доприноси – стављајући актуелне глупости (BAföG auch für Katzen – Студентски кредити за мачке).
Већина немачког становништва не зна ниједног од кандидата који се кандидују за Европски парламент. Die Welt резимира анкету најбољих кандидата – АфД Меутен је најпознатији јер је председник ове странке. Упркос чињеници да се Барлеијево лице појављује на готово сваком изборном плакату СПД-а широм земље, само трећина Немаца зна ко је она. Вебер није само главни кандидат за ЦСУ, већ и кадндидат за ЕП у ЕУ, али га само четвртина Немаца познаје. У 2014. години било је више интереса (и више постера) за Јункера него за Вебер! Оцене кандидата у ФДП-у, Ди Линк-у и Греен-у су још горе.
Чак је и становништво Немачке уморно и престало је да види било какав смисао у подршци овој фарси. Интерес за изборе у Европском парламенту никада није био тако низак.
Ја збуњено гледам на епилог Брегзита. Зашто је Британији тако тешко напустити ЕУ? Зашто је суштина и сврха преговора још увијек нејасна?
Не можемо да одбацимо улогу британске владајуће класе у одвраћању овог безусловно демократског процеса. Елита никада није желела да земља напусти ЕУ. Њихов циљ, морална обавеза је потпуна контрола, упркос чињеници да њихова дела подривају вјеру људи у демократске институције које они наводно представљају.
Ако отворите Википедију и чланак о Брегзиту, видећете да се он чита као чисти пропагандни материјал. То је тако једностран и екстремистички текст на сајту који има храброст да себе назива енциклопедијом. Након читања овог „чланка“ можете сасвим веровати да ће се британска економија срушити у истом тренутку када земља напусти ЕУ. Можда мислите да британска економија није била најмоћнија и најнапреднија економија у свету много пре него што је ЕУ чак била замишљена као концепт. На крају, у сваком случају, дошао сам до закључка да је главни разлог због којег се Брекит није остварио, је то што је тај процес био тако дуг, тежак и безуспешан, а то желе бирократе из ЕУ.
Корумпирани бирократи из Брисела не желе само казнити Велику Британију због напуштања ЕУ, већ желе да тај процес учине тако компликованим и болним да нити једна друга европска нација неће о томе поново размишљати. Уосталом, ЕУ је увек била фундаментално анти-демократска институција.
ЕУ је новац, хиперкапитализам и похлепа за моћи – а људи који га подржавају заувек су проклети.
Од победе Брегзита на референдуму – победа обичних Британаца над њиховим експлоататорским, полу-задржаним, анти-блим владарима – ЕУ је надмудрила британску владу на сваком кораку. Они схватају да је влада Велике Британије марионетска влада културног марксизма, контролисана од стране банкара и олигарха, а ЕУ је усвојила стратегију наношења максималног економског бола од првог дана – погађајући њихове новчанике.
Новац је једини језик који ови људи говоре. Велика Британија је покушала да преговара са људима у смислу принципа и страха – мркве и штапића – са људима који не маре о принципима и моралу – и мајстори су у коришћењу страха за сопствену корист.
Таква преговарачка позиција била је осуђена на неуспјех од самог почетка. Брекит је изговор за уништење, освета за покушај безобличних бирократа који шире своје пипке по Европи и гуше их у покушају да га униште.
Извор:https://realbomb.info/2019/05/24/no-names-no-votes-how-eus-farce-revealed-itself/
Аутор: Пол Чар