Скоро четврт века од краја рата у Хрватској, новајлија у ЕУ суочен је с једним феноменом који му прави проблеме, а то је да становништво непрестано опада, а број ратних ветерана непрестано расте, истиче луксембуршки „Тагеблат“.
Што више времена од рата пролази, то је на Балкану више хероја, додаје лист, указујући на чудно повећање броја ратних ветерана.
Појачана емиграција и пад наталитета смањили су од краја рата број становника Хрватске са око 4,5 на мање од четири милиона људи, а истовремено је број ратних ветерана порастао са 336.000 у 1996. години на 507.508, наводи „Тагеблат“.
Чак иако би се узео у обзир само 438.793 још живих ратних ветерана, тај број превазилази у међувремену десет одсто укупног становништва.
На крају рата у Хрватској 1995, њена војска имала је 205.397 војника под оружјем, а идуће године у Загребу је већ био речи о око 336.000 ветерана, указао је лист.
Њихов тачан број је од самог почетка био споран, а поједини тврде да је оснивач државе Фрањо Туђман повећаним бројем ветерана желео да демонстрира колико се становништво супростављало наводним српским окупаторима, истиче „Тагеблат“.
Иако су листе ветерана полиције и војске спојене, званичан број учесника у рату је у последње 23 године непрестано растао, и то за више од 147.000.
За раст лист криви не само право на пензије и привилегије, већ и повлашћен положај при запошљавању у јавном сектору, што наводи многе Хрвате да се касно сете учешћа у „домовинском рату“, указује дневник.