Премијерка Србије Ана Брнабић је због своје изјаве да у преговорима са Приштином, Београд има посла са ирационалним људима, с најгором врстом популизма, са људима који су буквално изашли из шуме(мислећи на терористе УЧК) у Приштини проглашена персоном нон грата али и изложена нападима од стране разних НВО удружења и појединаца. Једна од њих је и Весна Пешић.
Текст објављен у Пешчанику вам преносимо у целости:
„Главни преокрет у пристиглом годишњем Извештају ЕК о напредовању Србије у погледу ЕУ стандарда, огледа се у томе што су унутрашња питања о стању демократије, парламентаризма и владавине права (и осталих питања која спадају под ту рубрику) дошла на прво место, а решавање „косовског чвора“ је пало на друго. Дуго смо чекали да ЕУ промени редослед тих питања, јер се већ показало да ексклузивно инсистирање на Косову на рачун размахивања аутократије у Србији не води ничему. Овај за сада мали преокрет председник Вучић је оценио као западно лицемерје рекавши да би Србија била проглашена најдемократскијом земљом на свету да је дошло до неког помака по питању Косова. Али то се није догодило, па шта ће друго лицемерни западњаци него да нам подмећу владавину права, медије, слободу мишљења, демократију… све те неважне ствари које служе само за уцењивање и притискање Србије да призна Косово. Он је примедбе ЕК које се односе на аутократску и коруптивну власт у Србији пребацио на косовски колосек и решио да га тај Извештај не занима.
Колико га Извештај не занима најбоље нам је описао он сам. Изјавио је да му Извештај није уручен, односно да су „они хтели да му га донесу“, али да је он имао другог посла. Иако га није читао, односно јесте само један део, тешио је Ану Брнабић да није требало да показује да је разочарана и да јој је тешко због неправедних оцена ЕК. Требало се да се насмеје и да каже „да смо она и ја упали тестером на РТС и уништили јавни сервис“.
Уместо да се насмеје, премијерка Брнабић је запала у озбиљну шумску аферу без тестере. Она је изјавила да у преговорима са Приштином, Београд има посла са ирационалним људима, с најгором врстом популизма, са људима који су буквално изашли из шуме (подвлачење моје).
Квалификација да се ради о „људима који су изашли из шуме“ у Приштини је протумачена као расистичка изјава, због које се премијерка Брнабић нашла на „црној листи“ српских званичника којима је забрањен улазак на Косово. То је саопштио министар спољних послова Косова Беџет Пацоли рекавши да „неће дозволити да премијерка Брнабић уђе на Косово, све док спроводи расистичку и болесну идеологију против становништва Косова“. Осуди се придружио и Тачи и тражио од ЕУ да реагује на расистичке изјаве које долазе из Србије.
Како се ради о крупној оптужби за расизам, главно питање „шумске афере“ је да ли се стварно ради о расизму, то јест да ли је премијерка Брнабић заиста дала расистичку изјаву?
По мом разумевању, ова афера није расистичка и оптужба Ане Брнабић за расизам није основана. Брнабић није почастила све Албанце као „шумске људе“, како Пацоли каже. Нема сумње да се квалификација „шумски“ односила на косовско руководство с којим се годинама преговара. Пацоли је ову изјаву могао назвати безобразлуком зато што је епитет шумски Брнабић буквално применила. „Ти људи су изашли из шуме зато што су изашли из шуме… Дакле, ти људи су били у униформи, они су били у шуми, дакле директно из те шуме су изашли и постали лидери политичких елита у Приштини. Ја бих највише волела да су они изашли из цивилног сектора и водили неке невладине организације, па бисмо данас имали другачији дијалог“. Тако је рекла премијерка Србије.
Зашто је премијерка Брнабић ипак направила испад? Она себи није смела да дозволи вређање албанских преговарача, чак и да има кредибилитет за то, а нема га. Неколицина албанских преговарча јесу из шуме, то јест били су у ОВК и ратовали, али ни њен претпостављени, наш вођа и главни преговарач Александар Вучић нема бољу биографију, а ни од шуме није био далеко. Наиме, Ана Брнабић опслужује бившег радикалског високог функционера и Милошевићевог министра информисања. У Скупштини Србије у првој клупи седи шеф Српске радикалне странке Војислав Шешељ, правноснажно осуђен за ратне злочине у Хагу, који је јавно заговарао да се Албанци протерају преко Проклетија и тако реши питање Косова. Заиста је отужно и увредљиво да она каже да би јој било драже да преговоре са косовске стране води неко из цивилног сектора, а не ови из шуме, заправо разбојници и убице. Обашка јој се може поставити питање откад то невладине организације воде такве преговоре.
Њене жалопојке важе и за њену, односно нашу преговарачку страну. И ми бисмо били много срећнији да са наше стране преговоре око Косова не води бескрупулозни аутократа и расиста Александар Вучић („сто за једнога“) и она која је неуки статиста, него неки културни, образовани и демократски председник/премијер, чији је посао да води политику Србије и о овом питању отвори широку и разумну дебату. Уместо тога имамо човека који нас држи у страху од рата, претњама о подизању „бојеве готовости“ и миговима који надлећу Србију. Знамо и да би нам ишло много боље да уместо ње, чији је ментор Вучић, имамо демократски изабраног премијера/ку, а не њу, Ану Брнабић, која најбоље зна којим је заслугама стигла на место председнице владе које јој ни по чему не припада.
Ана Брнабић није расисткиња, како су јој Пацоли, а затим и Тачи прикрпили. Али, жалећи се на „шумске људе“ албанских преговарача, заборавивши кога она опслужује, Брнабић је показала да ни сама није далеко одмакла од те шуме.
Извор Пешчаник,