Акција приштинских специјалаца на северу Косова, повређени руски дипломата и изјава Хашима Тачија да неће формирати ЗСО су догађаји о којима смо у емисији „Од четвртка до четвртка“ разговарали са историчаром Драгомиром Анђелковићем.
Србија је некада имала институцију која се звала цивилна заштита, подсећа наш саговорник, која укинута Бриселским споразумом. Окупљала је око 700 професионалаца, бивших припадника војске и полиције, што је за север Косова прилично велики број људи. Уз те професионалце постојала је и шема мобилизације становништва, а имали су и око 400 тешких камиона натоварених шљунком и све оно што треба како би се направиле вишеслојне барикаде широм Косова — све то данас српски народ нема. Зато данас РОСУ, према Анђелковићевим речима, може да упада у јужну српску покрајину и хапси кога хоће. Иза свега, каже он, стоји погрешна процена да ЕУ и НАТО држе реч.
На питање колико је извесно да се цивилна заштита врати на Космет, Анђелковић каже да све зависи од Београда. „То сада није тако лако урадити, јер би сваки наш покушај највероватније био саботиран. Међутим, целу структуру можемо да формирамо у централној Србији, и она би брзо реаговала на северу покрајине. Нешто свакако морамо да урадимо, јер је овако даље недопустиво“, рекао је наш саговорник. Он указује на чињеницу да је РОСУ овог пута ухапсила двадесетак полицајаца, што је 10 одсто неалбанских припадника полиције, и поставља питање колико ће их остати после наредне две-три сличне акције.
Анђелковић сматра да је Кфор интегрисан са Албанцима и да на делу можемо да видимо како заједнички раде на терену. Он сматра да о овој акцији припадници Кфора нису обавестили српски државни врх јер комуникација наше војске и полиције са Кфором није на ваљаном нивоу.
„Они поступају као да су оружана сила такозване државе Косово, а не неутрални фактор који треба да одржава ред. Према Резолуцији 1244, Косово јесте јединствени ентитет, али нигде није наведено да је то независна држава нити да Кфор треба да буде на страни једног народа. Напротив, пише да треба да обезбеди сигурно окружење за све националне заједнице, а да ли је то сада ситуација?“, упитао је Анђелковић.
Наш саговорник каже да су приштински званичници овом акцијом желели да понизе и Србе и њеног председника, нарочито после његовог говора у парламенту, када је рекао да „граница ’велике Албаније‘ неће бити на Копаонику“. Нико, према Анђелковићевом мишљењу, не може сада олако да каже шта треба радити, али наглашава да неки ризик мора да се предузме. „Ми морамо да подвучемо црту и да заузмемо став чак и по цену да пропадне прича о евроинтеграцијама. Морамо да будемо спремни да интервенишемо ако се оваква ситуација понови. Не сматрам да је рат са НАТО-ом могућ, свет се променио, а и унутар Алијансе нема више јединства као 1999. године. Ипак, економске санкције не бих могао да искључим“, рекао је Анђелковић. Он је додао да би у том случају и западне земље биле на губитку, јер су покуповале у Србији све што је вредело.
Драгомир Анђелковић је, међутим, уверен да НАТО и даље спроводи тиху агресију над нашом земљом, евроатлантски центар моћи на тај начин покушава да заврши оно што је започео 1999, а то је да примора Београд да призна независност Косова. „Да је Србија започела сличну акцију, не у Великом Трнову, већ у Новом Саду, била би изложена критикама да је то недемократски и да се прекомерно употребљава сила. Због тога и треба држава да заузме чврст став“, рекао је он. На питање да ли би Русија могла да нам помогне да станемо на пут бахатом понашању РОСУ снага, а с обзиром на чињеницу да је брутално пребијен и један њен држављанин, Анђелковић каже да би морала, јер је овом акцијом Приштина желела да покаже Русији да ништа не може да уради и да је Косово ван домета њене моћи.
„Русија уистину није присутна на Космету, али би могла да заузме чвршћи став због угрожавања живота свог држављана, јер је то порука да тако нешто било ком Русу може да се деси и у Либану и у Латинској Америци. Када Американац негде страда, структуре Сједињених Држава одмах реагују, нађу те људе па им се деси ’нешто непријатно‘“, нагласио је историчар.
О најновијој изјави косовског председника Хашима Тачија који је поручио да неће дозволити формирање Заједнице српских општина, јер би то значило формирање Републике Српске на КиМ, Анђелковић је рекао да Србија у том случају треба да напусти Бриселски споразум.
Наташа Милосављевић/Спутник