Хиљаде километара далеко од уништеног дома и државе коју разара рат, падају у руке кријумчарима. Верују у обећања да ће сигурно прећи границу и наћи пролаз ка западу. Постају, међутим плен и лак начин да добро организовани криминалци лако зараде новац.Овај сценарио је све чешћи у Србији, а трговина избеглицама са Блиског истока постала је један од најуноснијих видова криминала.
У Футогу је недавно у резервоару словеначког камиона пронађено четворо људи без свести, од којих је, нажалост, двоје људи је преминуло.
Радош Ђуровић, из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, открива да се начини кријумчарења све више развијају и да сада попримају одлике и карактеристике кријумчарења какве годинама познају у Француској или Грчкој. Српска верзија овог „бизниса“, упозорава наш саговорник, укључује доста људи, а шверц мигрантима толико је развијен да су кријумчарски ланци „попут компанија“!
– Они ангажују људе као неке извршиоце, па су међу њима и возачи, људи који им обезбеђују храну, смештај… Притом, они често не знају врх тог ланца, а дешава се и да су сами затечени и преварени – прича Ђуровић.
Према речима нашег саговорника често смо сведоци саобраћајних несрећа са возилима у којима су мигранти, а постоје примери када људи који су добили посао возача, тек у тренутку кријумчарења схватају да возе избеглице.
Да ли због страха, или одсуства алтернативе, јуре и покушавају да избегну контроле – каже Ђуровић, напомињући да најчешће ови ситни извршиоци заврше иза решетака.
Како упозорава, главне шефове је тешко ухватити, с обзиром на то да је у светским релацијама, после трговине органима, овај вид криминала најисплативији.
Балканска рута миграната се, упозорава, не затвара, па је процес улазака и излазака „динамичан и циркулише без престанка“.
Према информацијама нашег центра, више од 6.000 људи се налази у таквом једном процесу код нас, а у центрима је смештено до 3.000 људи – закључује Ђуровић.
Олакшавајућа околност за Србију, а што друге земље у региону немају, јесте хуман одговор грађана. Како закључује Ђуровић, наши људи разумеју избеглиштво као проблем и саосећају се са људима који долазе.
КОМШИЈЕ ИХ БАТИНАЈУ
Батињана на граничним прелазима нису изузетак, нити део прошлости, упозорава наш саговорник.
– Константно насиље мигранти трпе када уђу у Хрватску. Пребијају их, нехумано их третирају, уништавају им телефоне и гурају их илегално у Србију назад! Ово је посебно изражено на хрватској, мађарској и на граници према БиХ – тврди Ђуровић.
М. РОГАЧ
http://www.novosti.rs/