Америчке дипломате у Србији, на челу са амбасадором Кајлом Скотом, не пропуштају прилику да провоцирају Београд, не марећи ни за оквире Бечке конвенције, ни за правило немешања у унутрашње ствари земље домаћина.
Последњи гаф америчка амбасада направила је када је, мимо дипломатског бонтона, јавно критиковала то што се шеф дипломатије Ивица Дачић одазвао интернет-изазову и на новчаници од 100 долара ћирилицом написао „Косово је Србија“. Замерили су му да би, уместо што уништава новчаницу са ликом великог америчког научника и државника Бенџамина Френклина, могао да размисли о његовој изјави – „Буди у рату са својим пороцима, а у миру са својим суседима“.
„Нисам уништио америчку новчаницу, јер је она и даље у оптицају. Камо среће да су Американци уместо бомби са осиромашеним уранијумом бацали новчанице са натписом „Косово није Србија“ , рекао је Дачић, за „Новости“.
Он је додао да поруком „Косово је Србија“ није увредио Френклина, већ је поступио потпуно у складу са суштинском идејом тог америчког великог научника и државника, који је имао и мудру поруку: „Онај ко има стрпљења може имати шта хоће“.
Ово није први пут да Амбасада САД, коју Скот води од почетка 2016, користи тзв. мегафон дипломатију, односно да у јавности иступа непримереним порукама, чак и увредама, па и да се данима „препуцава“ са српским државним функционерима, чиме отворено показује непоштовање према земљи домаћину.
Тако се Скот, на пример, није либио ни да даје своје мишљење о протестима због Савамале, да замери министру одбране Александру Вулину због изјава о генералу Владимиру Лазаревићу, да лично „контролише“ гласање на два биралишта током београдских избора, да усред зграде Владе каже да је Косово независна држава, али и да отворено тражи од Београда да се одрекне председника Венецуеле Николаса Мадура.
Бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић каже, за „Новости“, да страни амбасадори у Београду, а посебно амерички, свашта себи дозвољавају, јер су после 5. октобра навикнути да без последица искачу из дипломатских оквира:
Морамо бити суперосетљиви и на свако иступање које није примерено реаговати одмах и оштро. Ту би можда требало да се угледамо на дипломатски стил Грка и Турака, који бурно реагују на све што сматрају задирањем у њихову независност и суверенитет.
ДЕО ПОЛИТИКЕ ПРИТИСАКА
Некадашњи амбасадор у Немачкој Милован Божиновић иступе америчких дипломата види као део политике те земље према Србији:
– Одступање од добрих обичаја, чак и од Бечке конвенције, не може се приписати незнању или тренутном хиру, већ је то у склопу притисака на Србију, поготово у процесу решавања косовског питања.
Д. МИЛИНКОВИЋ
http://www.novosti.rs/