Амерички председник Доналд Трамп, који веома често користи синтагму „лажне вести” када покушава да се одбрани од напада дела администрације који га критикује – искористио је исти метод када је на „Твитеру” написао да су Руси повукли своје војне експерте из Венецуеле.
Трамп је у понедељак објавио да је Русија обавестила САД да је повукла „већину својих људи” из Венецуеле. Познато је да Москва има блиске политичке, економске и војне везе са венецуеланским председником Николасом Мадуром, па је та вест изазвала велику недоумицу.
Ако је истина да је повукла своје војне експерте, то би значило да је Русија одлучила да обустави подршку Мадуру у тренутку када лидер опозиције Хуан Гваидо, кога подржавају САД, свако мало понавља како официри Мадурове војске отказују послушност и „прелазе на страну народа”.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао да је био изненађен кад је прочитао ову Трампову објаву, јер Руси никога нису обавештавали о тако нечему.
Претходно је портпарол Кремља Дмитриј Песков узвратио да Москва није била у контакту с Трампом с тим у вези јер није упућена никаква званична порука о томе са руске стране – нити је могла бити. Кремљ је закључио да је, по свему судећи, Трамп ту информацију добио из новинских извештаја, које су руски званичници већ демантовали.
Песков је потврдио да у Венецуели и даље бораве руски експерти који сервисирају претходно испоручен хардвер и да се тај процес одвија према плану.
Јуче су руски медији, позивајући се Министарство спољних послова, пренели да је Русија спремна да пошаље још војних специјалиста у Венецуелу уколико то буде потребно.
„Волстрит џорнал” је дан раније, позивајући се на неименоване изворе, објавио чланак у којем је наведено да је руска војна државна компанија „Ростек”, која обучава венецуеланске војнике да користе руско оружје, смањила особље у Венецуели са око хиљаду, колико је било пре неколико година, на само неколико десетина.
„Ростек” је саопштио да је број запослених у Венецуели годинама непромењен и да техничко особље долази и одлази у зависности од уговора. Недавно је завршено сервисирање серије авиона, а наглашено је да је ова компанија и даље предана продубљивању сарадње са венецуеланским министарством одбране и поштовању својих обавеза према Каракасу.
Да ли је Трамп заиста у ситуацији да такве информације преузима из медија – питање је. Поготово пошто је и сам у марту поручио да Москва мора да напусти Венецуелу. Тада су у Венецуелу два авиона превезла око стотину руских војника, што је, према руским изворима, учињено у складу са уговором о војнотехничкој сарадњи. Русија је тим потезом изазвала незадовољство Американаца, а саветник за националну безбедност Џон Болтон је тада говорио о директној претњи.
Улога САД у Венецуели је, с друге стране, неупитна, а од јануара је постала и очигледна, када су подржали самопроглашеног председника Хуана Гваида и позивали војно особље, нарочито генерале венецуеланске војске и политичаре, да напусте владу и председника Мадура. Амерички званичници директно позивају и полицајце да напусте Мадурову страну.
Почетком недеље још једно саопштење руске стране показало је да се у затишју сукоба у Венецуели појачано ради на ономе што се некада звало „специјални психолошки рат”. Руска амбасада у Аргентини реаговала је на недавне медијске извештаје да Русија наводно управља информационим системима у Латинској Америци.
На фејсбук профилу амбасаде је наведено да је уочљиво да се „у позадини текуће хистерије Вашингтона због војнотехничке сарадње Русије са Венецуелом – вештачки ствара антируска шпијунска манија у латиноамеричким медијима, с намером да се Русија представи као непријатељ у већини земаља Латинске Америке и Кариба, где Русе третирају без предрасуда или сумње. Испоставило се да је чланак о наводном руском шпијунском управљању интернет системом у Латинској Америци – копија провокативног чланка из колумбијског магазина „Семана” – од пре пет година.
Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила је да такве војно-политичке авантуре Вашингтона и његових савезника широм света увек узрокују катастрофе.
„Сви знамо чему то води. Знамо колика је цена тога, колико су обични грађани морали да плате за покушаје државног удара који нису успели или за успешне који су довели до стварних катастрофа у многим деловима света”.
http://www.politika.rs/